Пси водичи пружају могућности за друштвену интеракцију и већу независност за слепе одрасле особе. Међународним даном паса водича (сваке последње среде у априлу) одаје се почаст псима који раде овај импресиван посао.
Више од 12 хиљада људи у Србији је слепо или пати од неке врсте оштећења вида. Правилно обучени пси водичи могли би да им помогну да се осете сигурнијим и независнијим приликом савладавања свакодневних препрека. За сада, нажалост, ово није пракса у нашој земљи, и то пре свега зато што је обука паса водича скуп и дуготрајан процес.
На данашњи дан треба да се подсетимо да пси водичи много раде за своје власнике. Штите их од повреде, воде их до жељеног одредишта и пружају доследну подршку као нико други. Тренери напорно раде да би усавршили њихове вештине, а пси водичи увек се доживљавају као радост која чини свет бољим местом за њихове власнике. Дан паса водича има за циљ да помогне другима да покажу захвалност за тежак посао који обављају и пси и тренери.
Први записи о псима водичима датирају још од 79. године нове ере и пронађени су на археолошком налазишту у Помпеји. Пси водичи су кроз векове коришћени у разним земљама, као што су древна Кина и средњовековна Европа. Током XVIII и XIX века, историчари и антрополози наишли су на више примера паса водича у дечијим песмама и причама. Тада су такође почели да се појављују и неки од првих закона који су признавали псе водиче. Године 1878, британски парламент изузео је таксе за „пастирске псе“ и „оне које слепи држе као водиче“.
Око пола века касније, 1934. године, у Британији је основано Удружење паса водича за слепе (енг. Guide Dogs for the Blind Association – GDBA). Током Другог светског рата, ови паси имали су широку употребу, посебно за ветеране који су изгубили вид у рату. Међутим, тек 2010. године, Удружење је успело да допринесе успостављању законских правила за особе са инвалидитетом којима су потребни пси водичи.
У Србији је Закон о кретању уз помоћ пса водича ступио на снагу 2015. године. Овим законом прописано је да се особама са инвалидитетом омогућава кретање уз помоћ паса водича у јавном превозу, објектима и површинама у јавној употреби, као и у радном простору. Међутим, код нас још увек не постоји центар за дресуру паса водича, па једино могу да се набаве из иностранства. Без обзира на високу цену једног таквог пса (око 15 хиљада евра), не треба да се заборави да су пси водичи нашим слепим суграђанима од неизмерне помоћи. Управо због недостатка такве установе у нашој држави, дресура паса водича и бесплатна додела слепима и слабовидима још није регулисана законом. Први пас водич у Србији купљен је захваљујући донацији грађана и зове се Астор.
Светска федерација паса водича (енг. International Guide Dog Federation) нам даје увид у много информација које се тичу баш њихове улоге у свету. Између осталог, пси водичи омогућавају својим власницима да путују независно и безбедно, дајући им самопоуздање и осећање веће слободе, затим им помажу да се крећу улицама, да проналазе објекте, као и да избегавају препреке. Углавном се у ове сврхе користе лабрадори или златни ретривери, мада су у последње време све чешће користе и немачки овчари.
Пси се пажљиво бирају у односу на специфичне потребе, физичке могућности, личност, величину, пословно и кућно окружење. Дресура паса водича траје најмање годину дана и изузетно је ригорозна – пси морају да положе велики број тестова пре него што добију звање паса водича, почевши од теста храбрости и оданости власнику. Један од најизазовнијих тестова за будуће псе водиче је савладавање вештине да игноришу друге људе и да увек буду фокусирани на свог власника. Људима у близини пса водича саветује се да му не дају никакве команде и да му не прилазе, а посебно ако шетају свог пса.
Међународни дан паса водича указује на огромну разлику коју пси водичи праве у животима слепих људи. Немогуће је осећати ишта друго осим чисте љубави и поштовања када увидите колико су ове животиње посвећене својим власницима, тј. својим најбољим пријатељима, и колико је драгоцен и диван њихов однос. Дакле, пси нису само наши сјајни другари за игру, већ и брижна, интелигентна и заиста чудесна створења која помажу да животи људи широм света буду што радоснији и безбрижнији.
