Насловна Еко календар 29. јун – Међународни дан тропских предела

29. јун – Међународни дан тропских предела

977
0
Време читања: 4 минута

На данашњи дан, 2014. године, aустралијски Универзитет Џејмс Кук и лидерска група State of the Tropics у сарадњи са бројним појединцима и другим институцијама објавили су први Извештај о стању тропских крајева, а 2016. године УН су усвојиле резолуцију којом је овај дан проглашен за Међународни дан тропских крајева.

Циљ обележавања овог дана је едукација о разноликости, значају и изазовима са којима се сусрећу тропски предели. Међународни дан тропских предела се бави и становништвом које их насељава, утицајем који они имају на екосистеме, проблемима са којима се сусрећу и начинима за што бољу примену циљева одрживог развоја.

Карактеристике

Тропи заузимају средишњи појас планете и чине око 40% Земљине копнене масе. Тропе чине делови Северне и Јужне Америке, Африке, Азије и Аустралије.

Због геоидног облика Земље, тропски региони примају највећу количину сунчевог зрачења, због чега се ова подручја одликују и високим температурама током целе године. Разликују се две сезоне: кишна (влажна) и сушна, а просечна годишња температура је између 25 и 28 степени Целзијусове скале. 

Када је реч о падавинама, различити предели се одликују различитим количинама падавина, па тако на пример басен Амазона добија скоро 3 метра кише годишње, док подручја попут Сахаре примају између 2 и 10 центиметара.

Овакве разлике у факторима спољашње средине утичу на присутност и опстанак биљних и животињских врста различитих тропских предела. Тропски екосистеми садрже велики број различитих станишта: прашуме, суве шуме, саване, пустиње итд. 

Тропски регион обухвата 98% светских шума мангрова и око 99% врста мангрова. Мангрове су вегетација дрвенастих биљака које настањују муљевита и мочварна ушћа, лагуне река на обалама тропских мора. Ова вегетација веома добро подноси повишене концентрације соли које су пореклом од мора и океана. 

Мангрове су изузетно значајне јер представљају заштиту насељеним подручјима, спречавајући ерозију, апсорбујући утицаје олујних таласа, филтрирајући фосфате и нитрате антропогеног порекла који доспевају у водотокове спречавајући убрзавање процеса еутофикације.

Тропе одликује изузетно велики биодиверзитет, а посебно велики број ендемских врста. 

На овом линку можете погледати неке од врста ових предела и чути занмљиве чињенице о њима.

На слици испод можете погледати бројност различитих група организама у 3 различита тропска региона.

Извор: Science advances

За подручје Јужне Америке карактеристичне су врсте: 

Капибара (Hydrochoerus hydrochaeris); Црвеноока лист жаба (Agalychnis callidryas); Панамски белоглави капуцин (Cebus imitator)

Афротропски регион красе:

Сиви крунасти ждрал (Balearica regulorum); Aнтилопа камењарка (Oreotragus oreotragus); Aфрички дивљи пас (Lycaon pictus)

Југоисточна Азија је занимљива по томе што свака од држава има своју националну животињу која је ендемична за њу, а такође су све те врсте и угрожене.

Индонезија – комодо змај (Varanus komodoensis

Филипини- филипински орао (Pithecophaga jefferyi

Тајланд – азијски слон (Elephas maximus)

Северна Аустралија је дом за кенгуре, валабије, северноаустралијску торбарску мачку (Dasyurus hallucatus) аустралијски слатководни крокодил (Crocodylus johnsoni)

Угрожавајући фактори

Око две трећине светских тропских кишних шума је деградирано или потпуно уништено од стране човека. Тропски региони се суочавају са бројним изазовима – иако је биодиверзитет ове области већи, такође је и његов губитак израженији него у другим подручјима.

Главни угрожавајући фактори који утичу на тропске пределе су:

Организације и пројекти

San Jacinto farmers’ association Asomudepaz на челу са Кармен Родригез у сарадњи са УНДП– ом помаже заједницама у Монтес де Марији (Колумбија) да се баве пчеларством, одрживом производњом воћа и какаа, да у расадницима користе аутохтоне сорте житарица и зачина, уз очување сувих тропских шума.

Чуваре Амазонa чини група домородачких жена која је посвећена заштити шума колумбијске Амазоније, а такође помажу и побољшању услова живота становништва тих предела. Посебне радионице се организују ради укључивања домородачких жена на лидерске позиције за очување и управљање територијама. Подршку им пружа програм УНДП- а, Глобалног фонда за животну средину: SGP (Програм малих грантова). 

Amazon Conservation Assosiation (Асоцијација за очување Амазона) посвећена је очувању западног Амазона уз едукацију и укључивање локалног становништва.

Restorasi Ekosistem Riau је програм који има за циљ очување и обнову еколошки важних тресетних мочварних шума у областима Суматре, Индонезије и острва Паданг. Реализатори пројекта раде на очувању нивоа воде у овим областима, како би шуме и становништво могли несметано да се снабдевају њом. 

Праћење нивоа воде је корисно јер се тиме спречавају и појаве пожара. Тресет, када је сув, је лако запаљив и због тога је важно да се тресетне шуме одржавају влажним.

За крај могу да вам препоручим да одгледате мини серијал „Земљина тропска острва” (Earth’s Tropical Islands) и научите још нешто о овим драгоценим подручјима.

Извори:
https://www.science.org
https://education.nationalgeographic.org
https://www.un.org/
https://nationaldaycalendar.com/
https://www.indiatoday.in/
https://www.ndtv.com/
https://www.rekoforest.org/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име