Јесте ли знали да се под водом неретко одигравају обрачуни морских звезда и мекушаца? А да ли сте знали да се ти обрачуни окончавају победом управо звезда? Мекушац се доста брзо умори и једноставно пусти да звезда размакне љуштуре. А када се то догоди, борба је практично завршена.
Не дајте да вас њихова лепота завара, говоримо о озбиљним предаторима!
Разноликост њихових боја је огромна, па ако узмемо тај фактор и, наизглед, њихову структуру, неретко ћемо их груписати са предивним коралима, сунђерима или сасама. Међутим, оне ту не припадају. Дешава се и да их поредимо са рибама. Опет, не можемо их сврстати ни у ову групу, будући да не поседују шкрге или пак пераја, која су карактеристична за рибе, а чак им је и начин кретања друкчији. Којој групи онда припадају?
Морске звезде припадају бескичмењацима, још прецизније, бодљокошцима, баш као морски јежеви, који су им и најближи сродници. Слично морским јежевима, и оне могу поседовати бодље по површини тела, које током лова представљају изузетно оружје.
Преци данашњих морских звезда насељавали су нашу планету пре око 450 милиона година.
Становници су искључиво сланих вода. Уосталом, верујем да су се многи од вас као деца бацали у потрагу за овим лепотицама у мору (што није пожељно радити, а нешто касније ћемо видети и зашто). Тако је, оне се могу пронаћи на плитком песковитом дну или у хладним стеновитим срединама, али могу настањивати и дубине чак до 9 500 метара!
Најчешће их можемо пронаћи ружичасте боје, међутим, има их и као крв црвених, кобалт плавих, а познато је да постоје и оне попут каквог шареног мозаика.
Ево и једне ружичасте која нам је свима добро позната!
Занимљиво је да морске звезде не поседују мозак. Нити крвоток. Уместо тога, користе филтрирану морску воду за пумпање хранљивих састојака путем свог нервног система.
Уста им се налазе са доње стране тела, где су смештене и цевасте ножице помоћу којих се крећу, али и хране.
Научници су открили да одрасла морска звезда сунцокрет (лат. Pycnopodia helianthoides), уједно и највећа морска звезда на свету, може достићи брзину и до 3 метра по минуту, користећи чак 15 000 ножица!
Овим лепотицама не недостаје ни чуло вида, иако је оно развијено тек толико да могу да разазнају светлост од таме. Можда очекујете да су очи смештене негде по површини тела, ипак, њихово место је на крајевима сваког крака, па тако, ако звезда поседује 15 кракова, имаће и идентичан број очију!
Њихова исхрана је разноврсна, а управо она, великим делом одређује и врсту звезде. Многе су чистачи, месождери и хране се шкољкама, морским црвима и другим бескичмењацима. Друге, пак, хватају планктоне и остали органски материјал из воде.
Извор: wikiwand.com и wikimedia.org
Просечан животни век морске звезде је 35 година! Колико ће живети одређује и њихова величина, па тако оне веће и теже живе много дуже од неких мањих врста.
А кад смо код тежине, могу тежити и до 11 килограма!
Морске звезде са 5 кракова су можда најчешћи тип са којим се сусрећемо, међутим, оне могу поседовати чак 40 кракова!
Дешава се да неки крак и изгубе, али на истом месту појавиће се временом нови. На који начин се овај процес одиграва? Тако што, ако не све, онда сигурно већину виталних органа смештају управо у своје кракове. То значи да одређене врсте могу да, на основу изгубљеног крака и дела свог централног диска, регенеришу потпуно нову звезду!
Ипак, иако имају изузетну способност регенерације, људска рука је на више начина кобна по морске звезде. Почевши од бактерија које носимо, па до тога да ћемо највероватније повредити и оштетити њихове изузетно крхке кракове. Такође, оне добијају кисеоник из воде, уосталом као и многе друге подводне врсте, зато добро размислите следећег пута када очарани пожелите да је макар на кратко извучете из воде и осмотрите. Јер, морске звезде човека не могу убити, а у већини случајева ни наудити, али човек њима, нажалост, може.
Кажем већином, јер је познато да бодљикава морска звезда (лат. Acanthaster planci), поседује бодље по површини тела у исто време отровне и за подводни свет, али и за човека. Бодљикава морска звезда је друга највећа на свету и сасвим сигурно је фасцинантна сваком рониоцу који се с њом сусретне, међутим није препоручљиво приближавати јој се превише. Наиме, уколико се човек убоде на њено „трње”, може да добије мучнину, инфекције и изузетно болне и отечене екстремитете, што често траје и дуже од недељу дана!