NaslovnaŽivi svetBiljkeŽivi mostovi Megalaje

Živi mostovi Megalaje

195
0

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

Ivo Andrić

Od pamtiveka su pesnici i filozofi znali da mostovi ne spajaju samo dve obale, već i ljude i ljudske sudbine. Postoji jedno mesto na planeti, na kojem mostovi spajaju čak i više od toga… spajaju čoveka i prirodu. Pođimo zajedno na kratko putovanje po divljini severoistočne Indije, u šetnju po živim mostovima šumovite Megalaje.

Stolećima unazad stanovnici ovog kišovitog indijskog područja praktikuju veoma neobičan zanat pravljenja živih mostova. Ali kako mostovi mogu biti živi, pitate se? Odgovor se krije u specijalnosti biljke po imenu Ficus elastica, kod našeg naroda poznatije kao Velikolisni Fikus ili Gumijevac!

Moćno stablo ovog fikusa na svom prirodnom staništu može da naraste do visine od 30-40 metara, dok razvija prečnik i do 2 metra. Međutim, ono što ga izdvaja od mnogo sličnih vrsta jeste njegovo adventivno vazdušno korenje. Dok je ovo korenje mlado, odlikuje se izuzetnom elastičnošću, što ga čini pogodnim za upravljanje, bez bojazni od pucanja… idealno za oblikovanje samorastućih mostova.

„Mostograditelji“ upliću mlado korenje i povezuju ga sa korenjem istog drveta na drugoj obali. Dok korenje stari, raste i postaje jako, ljudi se brinu o njima ispravljajući raspletene krajeve i oblažući ih blatom.

Ipak, postoji još jedna stvar koja je potrebna kako bi se mostovi mogli nazvati dovršenim… vreme. Jedan čovek ne može se nadati da će za svog života dovršiti most od početka do kraja. Tokom dugog vremenskog perioda, korenje će očvrsnuti i dati „živom“ mostu potrebnu stabilnost koja će dozvoliti ljudima i životinjama da preko njega slobodno prelaze.

Na području Megalaje postoji na desetine živih mostova od kojih su pojedini stari i po nekoliko vekova. Osim po starosti, ove žive građevine razlikuju se i po raznovrsnim oblicima u kojima se javljaju, od jednostavnih ćuprija, preko mostova sa dve staze do prelepih „dabldekera“.

Nažalost, kao i mnogi stari zanati i mostogradnja Megalaje polako postaje relikt iz davno prošlih vremena. Sve je manje mladih ljudi koji žele da nastave tradiciju svojih predaka kako bi i oni spajali obale i ljude na suprotnim stranama. Nadu nam pruža znanje da će mostovi koji već postoje ostati i živeti na svojim mestima, stameno, neuznemireni još mnogo vekova…

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane.

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime