Danas odlazimo naučno prirodnjačku oazu u srcu grada, gde nas čeka mladi akter naše naučne scene. Šta Uroš ima da kaže o nauci, projektima i budućnosti istih u našoj zemlji, upravo ćemo saznati uz kaficu u labi.
Zdravo Uroše. 🙂 Pre svega da ti se zahvalim na tome što si pristao da daš intervju za Eko Blog. Da li bi mogao ukratko da se predstaviš i kažeš nam nešto o svom radu na IBISS-u (Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković)
Zdravo! 🙂 Naravno. Ja sam Uroš Savković, evolucioni biolog, koji kao što si pomenula radi na IBISS-u u okviru odeljenja za evolucionu biologiju. Predmet mog istraživanja najviše je vezan za ekološke parametre i procese specijacije u laboratoriji. Radi se o jednom sjajnom pristupu koji se zove „eksperimentalna evolucija“. To podrazumeva da mi model organizme stavljamo u određene situacije i puštamo ih da evoluiraju. Na taj način proučavamo evoluciju dok se ona zapravo odvija.
Da li bi mogao da nam kažeš nešto više o projektu na kome trenutno radite i projektima koje očekujete u skorijoj budućnosti?
Trenutno radimo na projektu „Evolucija u laboratoriji i adaptacije u prirodi“. Jedan deo projekta rade kolege koje kao model organizam koriste Iris, dok mi, u delu koji se bavi eksperimentalnom evolucijom, upravo radimo na pasuljevom žišku. Proučavamo raznovrsne fenomene, od fenomena starenja, preko fenomena prelaska na nove biljke domaćine, do ekološke specijacije i specijalizacije. Takođe se bavimo i uticajem povećane i snižene gustine populacija, uticajem povišene temperature, dakle simuliramo na neki način efekte globalnog zagrevanja, da bismo videli kako se konkretno ova vrsta (žišci) nosi sa promenama koje će da uslede. Svakako jedno od najinteresantnijih pitanja kojim ćemo se baviti, jeste pitanje „Materinske kletve“. To je projekat čija realizacija uskoro počinje, a cilj je pronalaženje varijanti mitohondrijskog genoma kod ženki, koji mogu da utiču na mužjake, odnosno da izazovu sterilnost te na taj način primenom tih „Trojanskih ženki“ redukujemo određene populacije bez upotrebe insekticida ili bilo kojih drugih štetnih materija. Ovo je sjajan pristup – ujedno proučavamo fundamentalne fenomene i dolazimo do praktičnih zaključaka u celoj toj priči.
Kako je danas biti mladi naučnik u Srbiji, i koliko zapravo imate prostora za realizaciju projekata i pribavljanje sredstava?
Nije lako biti naučnik u Srbiji, ali nije lako ni bilo gde drugde. Mi živimo u jednom dobu globalne krize znanja, gde se jako malo ulaže u fundamentalna istraživanja, kako u Srbiji tako i u svetu. Stanje nije sjajno ni u razvijenijim državama. Ali dobro. Mi se trudimo da inovativnošću i zaista velikim ulaganjem energije i vremena u sve što radimo prevaziđemo te prepreke. Dakle, nije lako, ali ja sam zaista srećan jer radim ono što volim, sa sjajnim ljudima, što čini ovaj posao mnogo lakšim.
Kolike su vaše mogućnosti u ovom trenutku da se povežete sa inostranim institutima kao i investitorima?
To je dosta skromno, moram da priznam. I kada dođe do saradnje tu se radi o nekom ličnom angažmanu, i zasniva se na kontaktu sa kolegama iz inostranstva. Kada se radi o konkurisanju za neke veće fondove, odnosno dobijanju istih, to nam nekako (barem kod nas na evolucionoj bilogiji) dosta izmiče. Ali, kako nama, tako i većini izmiče, problem sa velikim fondovima je što zapravo nije prepoznat značaj fundamentalnih istraživanja. Tako da mnogi imaju problem sa pronalaženjem adekvatnih fondova, koji bi omogućili bavljenje naukom.
Da li vidiš mogućnost za popularizaciju nauke u Srbiji, i gde misliš da se trenutno nalazimo po tom pitanju?
Dosta se tu radi, rekao bih da je stanje sve bolje i bolje, ali naravno, može još mnogo toga da se uradi. Postoje institucije koje su specijalizovane za promociju nauke i one obavljaju sasvim solidan deo posla, ali svakako mislim da celokupna naučna javnost mora više da se angažuje, i ponudi aktivnosti i različite sadržaje ljudima kako bi se naučna pismenost u našoj zemlji podigla na viši nivo. Ona je dosta redukovana trenutno. Na tome se radi, i to nije nešto gde se brzo postižu rezultati. Potreban je zaista dug period kako bi efekti bili vidljivi, i kako bi se naučna pismenost podigla generalno na viši nivo.
Da li možeš za kraj da poručiš nešto za sve oni koji ovo čitaju, a posebno za sve mlade ljude koji bi želeli da se jednom bave naukom?
Najvažnije je da rade ono što vole i nikada ne odustaju jer… bez muke nema nauke 🙂
Za kraj za naše najmlađe i najzabavnije čitaoce, par pitanja 🙂
Ko je gotivniji, Čarls Darvin ili Biljana Stojković?
I sada jedno jako bitno… Ratovi Zvezda ili Igra Prestola?
Ratovi zvezda.
Hvala ti Uroše što si za ovaj intervju i kafu u labi, nadam se da ćemo i u buduće sarađivati.
Hvala, takođe 🙂
