Најневероватнија урбана башта икад створена?

Пре само две године, почетком 2016. завршена је изградња највеће вертикалне баште на свету. Ова импозантна композиција од преко 3117 квадратних метара коју чине око 115.000 биљака сачињена је од свега десет врста из пет породица. Пројектантска кућа која је заслужна за ово ремек-дело је једна од најпознатијих светских уиграних тимова за вертикално озелењавање – Паисајисмо Урбано (Paisajismo Urbano) из Шпаније. Укупно време које је било потребно за изградњу ове конструкције зеленог богатства је било осам месеци, а локација највеће вертикалне баште је у питању такозвана „америчка Атина” – Богота, највећи град у Колумбији.

Употреба зеленила у урбаним срединама у облику вертикалних вртова не само да помаже у естетско-декоративном дојму града, већ и служи значајно практичнију сврху при стварању више кисеоника, поред чишћења загађеног ваздуха и одбране од других бројних полутаната. У Боготи имамо највећу вертикалну башту на вишенаменском стамбеном објекту, које се простире девет спратова изнад земље и 2 испод нивоа земље.

Сама композиција је креирана од стране биолога и ботаничара Игнациа Солана као резултат вишегодишњег истраживања на врстама које су довољно отпорне да би биле погодне за коришћење при вертикалном озелењавању у већини климатских зона. Као што можемо и да претпоставимо, врсте које су најповољније за коришћење у овакве сврхе су разне врсте и сорте различитих сукулената које су компактног карактера (Hebe Mini), потом аспарагус папрати (Asparagus plumosus), рузмарин (Rosmarinus officinalis), зимзелени (Vinca major и Vinca minor) и спатифилум (Spathiphyllum sp.), који чини и највећи део површине. Све наведене биљке, осим последње (у питању је тропска врста која се у нашем поднебљу одржава као собна биљка), могу врло лако да се употребљавају и код нас и да служе за формирање личног приватног зеленог зида. Наравно, поред ових врста могу да се користе и многобројне зачинске/лековите биљке, као и друге биљке малог раста које би употпуниле нашу идеју зеленог зида.

Уколико сте се некад питали колика је ефикасност овог вертикалног зеленила, следећи подаци вас можда наведу да помислите да је и више него невероватна. Зелена површина овог калибра је способна да редукује произведен угљен-диоксид од око 700 људи, да произведе довољно кисеоника за 3000 људи, а такође и да филтрира емисије загађења од 745 аутомобила, обради 1.708 килограма тешких метала, филтрира више од 2.000 тона штетних гасова и ухвати више од 881 килограма прашине на годишњем нивоу.

Захваљујући овим карактеристикама, ова грађевина је понела назив „жива зграда”. Вертикалне баште, у већини случајева, могу бити велики плус градовима које немају у свом саставу или округу довољне количине зеленила.

Ова жива површина од биљака може бити при помоћи у обезбеђивању неопходне количине влажности и сенке у летњим периодима, чиме се смањује температурна осцилација, а такође може помоћи да се делимично изолује зграда од зимских хладних емисија. Тешки метали и остале честице од загађења бивају филтрирани, а једнако битна ствар је и помоћ при смањивању ефекта топлотног острва. Знамо да и најмања зелена површина подстиче развој биодиверзитета средине, тако и вертикалне зелене површине врло лако могу постати станиште локалним врстама флоре и фауне.

У светским градовима овакве и сличне композиције су често називане и „зеленим срцима града” због тога што служе као свакодневни подстрек ка одрживости, као и подсетник на важну улогу коју биљке играју у свакодневном животу.

Шта је за вас „зелено срце” вашег града? Јавите нам у одељку за коментаре испод!