Насловна Живи свет Нарвали – морски једнорози Северног леденог океана

Нарвали – морски једнорози Северног леденог океана

1848
0
Време читања: 4 минута

У плавим пространствима океана на нашој планети живи много необичних бића, о којима данас, уз помоћ технологије, имамо прилике да сазнамо много више него раније. Међу многим мистичним животињским врстама која живе у морима и океанима су и нарвали, китови који су због свог карактеристичног рога добили назив „морски једнорози”. Пре него што наставимо причу о рогу ових „једнорога”, хајде да кренемо од почетка.

Нарвали спадају у китове зубане заједно са делфинима, плискавицама и другим китовима попут уљешуре, који имају зубе. Заједно са китом белугом чине породицу белих китова (Monodontidae). Без кљове, које углавном имају само мужјаци, дугачки су од 4 до 5,5 метара. Одрасла јединка тежи од 800 килограма до 1,6 тоне.

Углавном су светло смеђе боје, са скоро црним потиљком и леђима, док на бочним странама имају сиве и црне пеге. Занимљиво је да током година мењају боју, па старији нарвали могу бити скоро сасвим бели. Немају леђно пераје, што им олакшава да пливају испод леда.

У доба викинга добили су име које је спој речи „nár” мртвац и „hval” кит на старонорвешком, јер је њихова прошарано сива боја подсећала на кожу утопљених морнара. Са лепше стране, научни назив овог кита је Monodon monoceros – „један зуб, један рог”. 

Средњовековни европски китоловци продавали су рог нарвала као рог митског једнорога. Веровало се да рог има магичне моћи, да може да неутралише отров, излечи меланхолију и продавао се изузетно скупо. Aли, чему заправо служи овај рог нарвалу?

Рог овог „једнорога мора” је заправо зуб у облику ваљка, односно леви очњак, који је пробио горњу усну. Током живота овај зуб расте и може достићи дужину од 1,5 до 3 метара и тежину око 10 килограма. Други очњак остаје унутар горње вилице, са ретким изузецима где оба очњака израсту у кљове. Иако генерално само мушки припадници ове врсте развију овај „рог”, око 15% женки има увећан очњак, међутим није толико изражен као код мужјака. 

Раније се веровало да нарвали користе рог да би пробили лед, пробадали рибу, претраживали морско дно у потрази за храном или га користили за успостављање хијерархије и као полну карактеристику. Иако се и данас претпоставља да рог има више улога, истраживање из 2014. године је показало да има улогу чулног органа. Оно што кљову нарвала чини јединственом је то што има преко 10 милиона нервних завршетака који иду од средишта зуба скоро до површине!

На тај начин, нарвали могу да осете притисак и температуру воде, као и промену нивоа соли у води. Oво последње им је изузетно битно, јер када се ниво соли повећа у води, то је знак да се вода леди и да треба да се склоне одатле, да не би остали заробљени, без отвора за дисање. Уз помоћ дронова, нарвали су снимљени и како користе кљове да ударе или убоду рибе како би их омамили, лакше пришли и усисали устима.

Нарвали живе у водама Северног леденог океана око Гренланда, канадског Арктика и дуж обала Сибира. Највећи број нарвала се може видети у Бафиновом заливу, као и Хадсоновом заливу и пролазу. Ако залутају, могу се срести у Европи, где су према записима виђени у последњих 200 година са обала Исланда и Норвешке.

Ови китови, распрострањени у водама Арктика, задржавају се око пловећег леда. Као и поларни медведи, њихов живот зависи од леда поред ког се хране и где траже уточиште. Зиму проводе у дубоким водама, око 6 месеци под ледом. Пукотине у леду им омогућавају да дишу, које некад сами направе ударцима чела ако лед није превише дебео. Преко лета најчешће мигрирају до Елсмир острва где подижу младе. 

Живе у групама од 5 до 10, а понекад и до 20 јединки. Групе могу бити породичне, састављене од једног мужјака и више женки са младунцима, али постоје и групе сачињене само од женки и младунаца, као и групе младих мужјака. Током лета, групе се спајају и могу бројати од 500 до преко 1000 нарвала. 

Комуницирају као и већина китова зубана, производећи кликтаве и пулсирајуће звуке и звиждуке. На основу снимљених узорака, претпоставља се да се свака група нарвала оглашава на посебан начин у односу на друге групе. Поред комуникације, ехолокацију користе и за откривање препрека и налажење плена.

Исхрана нарвала је специфична и углавном ограничена на рибу, као што је гренландски иверак, поларни и арктички бакалар, лигње и рачиће. У зимском периоду се хране интензивније, док се лети хране ређе. Један је од китова који може да зарони најдубље, до 1800 метара, јер се неке од риба којима се храни налазе на морском дну. Ови дубоки зарони трају око 25 минута. 

Полну зрелост стичу од 6. до 9. године. После 14 месеци гестације, рађа се крупно младунче, велико као ⅓ његове маме, дугачко око 1,2 метара и тешко око 270 килограма. У просеку, женке доносе младунце на сваке 3 године. Пошто су нарвали сисари, период дојења траје око 20 месеци.

Животни век нарвала може да буде дуг до 50 година, мада нека истраживања потврђују да би могли да живе чак и до 115 година! Често настрадају од последица гушења или изморености, када се због нагле промене времена заледе отвори и пролази у леду толико да не могу да га пробију ударцима чела.

Нарвалима се хране поларни медведи, орке и понекад моржеви. Поларни медведи нападају младе нарвале поред отвора за дисање у леду. Групе орки у лову терају нарвале у плитке воде према обали како би их лакше ухватили. Како би побегли оркама, нарвали се не ослањају на своју брзину него зарањају испод ледених плоча и у дубине океана.

Вероватно највећу претњу за нарвале представља човек. У дозвољеном лову годишње страда око 1000 нарвала, због сала, меса, коже и кљова. Услед климатских промена, отапања леда и повећаног бродског саобраћаја, угрожено им је станиште и већа је могућност судара са бродовима. Бука у океанима и звучно загађење ремети нарвале да комуницирају, налазе храну, избегавају предаторе и брину о младунцима. Експлоатација горива и нафте повећава загађење средине и могућност еколошких катастрофа због изливања нафте и горива у океан.

Поред свих тешкоћа који су пред њима, нарвали још увек опстају у одређеном броју. Процена је да укупна популација одраслих износи 123.000 јединки и због тога су на црвеној листи класификовани као једна од најмање угрожених врста.

Иако још много тога треба да научимо о нарвалима, досадашња открића су заиста задивљујућа и постављају питање какве још тајне свет око нас чека да откријемо. Како бисмо ми и будуће генерације могли да наставимо да истражујемо и делимо планету са свим својим становницима, погледајете неке еко одлуке које можете да донесете ове године и тако допринесете очувању света који нас окружује.

Извори:
https://en.wikipedia.org/wiki/Narwhal
https://oceanexplorer.noaa.gov/
https://staff.washington.edu/klaidre/
https://www.smithsonianmag.com/
https://oceanwide-expeditions.com/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име