Након 8. марта, празника који се обележава као Међународни дан жена, жене су добиле још један дан који је за борбу равноправности изузетно важан. Без обзира на то што 8. март који је први пут обележен 1909. године у САД није обезбедио потпуну равноправност, жене се и након тога суочавају са одређеним правилима која их искључују из одређених послова. Да ли се суочавају и данас са одређеним правилима?
Мисија равноправности полова јесте да се обезбеде једнаке могућности и прилике за све, као и утицање да се промени друштвено схватање о улози жене. Апсолутно сваки период историје утицао је на положај жене и њене улоге у једном друштву. Наравно како се време мењало, жене су се полако избориле за одређена права. Иако су историју бележили мушкарци, жене су оне које су одржавале мир и писале о догађајима. Да би женски пол стекао могућност да ради одређене послове, први корак јесте приступ квалитетном образовању. О потреби школовања женске деце, писао је и Доситеј Обрадовић још у 18. веку.
Жене су јако много допринеле свим гранама науке, а како је дошло до стварања Међународног дана жена и девојака у науци?
Већина би се сложила да је до овог дана било потребно много времена, али никад није касно. Идеја да се овај дан обележи, као Међународни дан жена и девојака у науци, дошла је из Уједињених нација 11. фебруара 2015. године.
Уједињене нације познате су по својим циљевима одрживог развоја, а један од њих је свакако родна равноправност. Циљ овог међународног дана јесте да се жене и девојке подстакну како би се посветиле својим каријерама у области науке.
Жене се свакако и даље суочавају са неједнаким правима у послу. Још у току школовања, студенткиње мање објављују своје радове. Касније у току каријере, мање су плаћене и имају мало простора за напредовање. Међутим, жене и девојке свакако мењају свет набоље, сваког дана, великим и малим корацима. Једна од научница коју ћемо заувек памтити јесте Марија Кири, прва научница која је добила Нобелову награду и то признање из две области. Поред ње постоји много њих које су направиле значајан помак у науци и свима иде подједнака захвалност. Емили ди Шател, Мари Сомервил, Марија Мичел или Хенријета Свон Левит само су неке од чувених научница у свету. Главни разлог за мањи број присутности жена у науци јесте делом историја, утемељени стереотипи, васпитање да се жене слабије сналазе у науци. Као што сам већ споменула времена се мењају и могуће је обезбедити своје место у науци.
Жене које су добиле стипендије за програм „За жене у науци” 2020. године јесу Јелена Владић, Даница Павловић и Ана Томас Петровић.
Јелена Владић је доктор технолошког инжењерства и научни сарадник на Катедри за Биотехнологију и фармацеутско инжењерство, Технолошког факултета, Универзитета у Новом Саду. Област Јелениног научног истраживања је фармацеутско инжењерство са фокусом на истраживање зелене иновативне технологије екстракције и сушења као поступка за добијање финалних фармацеутских производа. Млада научница из Новог Сада, добитница је и награде Danubius Young Scientist Award за 2018. годину која јој је додељена у Братислави.
Даница Павловић је доктор биологије и научни сарадник на Институту за физику, Универзитета у Београду. Њена научно-истраживачка област је биофизика са подобластима биофотоника, биомедицина, биоматеријали и биомедикаменти са фокусом на биофотонику.
Ана Томас Петровић је доктор медицине и асистент на Катедри за фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Њен научни фокус је усмерен на истраживања из области рационалне употребе лекова.
Девојке и жене, уколико имате талента, воље и знања, међусобно се подржите и напредујте заједно, јер свакодневно сви учимо.
