Тачка на планети Земљи позната по називу „Тачка Немо“ (Point Nemo) је најудаљенијe место од копна, лоцирано у Тихом океану.
Ово подручје карактеристично је не само због свог положаја у односу на континенте, већ и због тога што је лишено било каквог облика живота. Објашњење за то лежи у чињеници да су хранљиве материје које би одржавале хипотетичка жива бића исувише удаљена – на копну, и не досежу до ове површине. Због свега наведеног, Тачка Немо носи епитет океанске пустиње.
Упркос негативним подацима о постојању живота, јапански и амерички научници одлучили су да испитају океанску пустињу.
Лидер научног тима, микробиолог Јуки Мороно, наводи да је главни циљ истраживања био утврдити да ли је ово подручје, испод бистре воде, заиста беживотно, и уколико се докаже супротно, испитати колико дуго организми могу да преживе у условима са екстремно ниском количином хране. Са неколико поља у оквиру подручја су сакупљали седимент за анализу.
Сматрало се да долази до смрти или фосилизације микроорганизама који се, ношени струјом, нађу у овој регији. Међутим, сазнање које је пружило ово истраживање је било велико изненађење.
Доказано је присуство древних дормантних микроба заробљених у Тачки Немо, и њиховa старост се процењује на око 100 милиона година. Када је организам дормантан подразумева се да се налази у фази мировања, његове метаболичке функције су сведене на минимум и деоба се не дешава.
Изоловани микроби гајени су у стакленим посудама у лабораторијским условима са доступним кисеоником и хранљивим материјама. Захваљујући оваквом третману, након нешто више од 20 месеци, запањујућих 99% микроба се вратило у живот и размножавало великом брзином. Организми су све време били живи, само су им били потребни кисеоник и храна. Њихово незванично име је „Годзила микроби“.
У сваком узорку забележено је присуство микроба и одређена количина кисеоника, чак и у узорцима из најдубљих слојева седимента који су анализирани.
Откриће је довело до различитих реакција међу научницима и многи теоријски тврде да није могуће да се деоба не дешава милионима година и да због тога пронађени организми нису стари 100 милиона година. Други заступају мишљење да у Тачки Немо не постоје услови за деобу, односно енергија која би омогућила такав процес, док се дормантан живот одржавао на још увек необјашњив начин.
До сад ниједан став на ову тему није коначан, научници су у фази дискусије, разматрања и истраживања, што ствара здраву и позитивну атмосферу за размишљање.
Ако се докаже да се пронађени микроби ипак активно деле, односно изостаје фаза дорманције, поставља се питање на који начин организми обезбеђују неопходну количину енергије за такав процес, јер, како смо већ навели, хране нема. Због тога, многи научници су се запитали да ли је можда радијација та која је у овом случају извор енергије.
Остаје нам да различите реакције, какве су се и десиле међу научницима широм света, покрену што веће интересовање и спровођење нових истраживања како бисмо што више занимљивих података открили о микроорганизмима, јер као што видимо, њихов начин живота је велика мистерија која има моћ да нас уједини, активира вијуге и свакако нас не остави равнодушним.
