Међународна ноћ слепих мишева је успостављена ради промовисања ових озлоглашених ноћних створења и, представљањем слепих мишева у другом светлу, обележава се последњег викенда у августу. Споразум о очувању слепих мишева у Србији ступа на снагу 2008. а донет је 1991. године у Лондону.
Слепи мишеви се налазе свуда око нас, а најчешће их можемо приметити у сумрак и током ноћи. У Србији је откривено више од 26 врста слепих мишева, који припадају реду сисара Chiroptera, а које карактеришу могућност активног лета и ехолокације. На свету постоји 1200 врста слепих мишева и, супротно причама, углавном се не хране крвљу. Постоје само две врсте које се хране крвљу птица (Desmodus rotundus, Diphylla ecaudata) и једна која се храни крвљу сисара (Diaemus ypungi) и оне насељавају простор централне Америке. Шишмиши који насељавају наше просторе се углавном хране инсектима или нектаром биљака, тако да доприносе одржавању екосистема преношењем полена са биљке на биљку. Често једу бубице које могу да донесу штету усевима које људи узгајају. Један од главних извора хране су им комарци. Погодна мешавина континенталне и јадранске климе у Србији представља одличан простор за насељавање слепих мишева, можемо их видети у парковима, старим грађевинама, таванима, шумама, пећинама, завучене у напукла стабла и слично. Иако слепи мишеви нису заиста слепи, они се уз помоћ ехолокације сналазе у простору, испуштањем звука високе фреквенције (преко 12 килохерца). У зависности од врсте, слепи мишеви испуштају звук кроз уста или нос, затим тај звук путује кроз простор и обија се о предмете, објекте или жива бића, па самим тим и инсекте. По повратку до ушију слепог миша захваљујући њиховом високо развијеном аудиторном центру они развијају слику окружења и потенцијалног плена.
Слепи мишеви су законом заштићени због њихове користи а и због спорог размножавања – слепи мишеви имају само једно младунче годишње. Велики проблем који прети овим ноћним створењима је и губитак станишта, у неким пределима проблем представља крчење шума или неконтролисана употреба пестицида. Забрањено је хватање, узнемиравање и чување слепих мишева. Према IUCN (International Union for Conservation of Nature), 12 врста слепог миша је изумрло, а 75 је у великој опасности. Ово говори о степену озбиљности ситуације у којој се налазе слепи мишеви и потреби да се што више људи укључи у промоцију и заштиту ових створења.
У време Међународне ноћи слепих мишева организују се разни догађаји ради популаризовања ових створења, едукације, разна дешавања попут шетњи и разговора у сумрак и предавања која су вредно искуство. Природњачки музеј у Београду сваке године обележава овај догађај. Покрајински завод за заштиту природе такође се бави промоцијом и заштитом шишмиша тако да, уколико будете у прилици да наиђете на повређеног шишмиша или он буде непланирани гост у вашем дому, можете их контактирати за помоћ.
