Норвешка првак у борби против крчења тропских шума!

Норвешка је прва земља које је у потпуности укинула дефорестацију (или њено подржавање), увођењем закона који ће највероватније имати утицај на целу планету. Норвешки парламент је однедавно посветио посебну пажњу увођењу добара које не учествују у уништавању тропских шума. Ова одлука је једна од многих у норвешкој влади којом се доста новца улаже у светске тропске шуме. Тако је влада Норвешке већ ранијих година уложила више милијарди долара у спречавање дефорестације Бразила, Либерије и Индонезије.

Одлука којом ће се спречити (или макар успорити) крчење шума је донешена од стране Одбора за енергетику и животну средину. Овом одлуком долази до спречавања крчења шума кроз јавне набавке. Другим речима, Норвежани неће дозволити ниједан уговор компанијама које учествују у уништавању тропских шума.

Производи који су директно повезани са уништавањем тропских шума су соја, сирово дрво (за дрвну индустрију), палмино уље и говедина. Норвешка влада од 2016. године захтева одрживу политику и праксу у производњи поменутих сировина уколико се оне увозе преко јавних набавки.

Ова одлука је донешена на Самиту Уједињених Нација у Њујорку, 2014. године. Током самита, Норвешка, Немачка и Велика Британија су изјавиле да ће „промовисати националне обавезе које подстичу очување шума кроз планове снабдевања”. Тиме ће бити укључена и политика јавних набавки која ће подразумевати да сировине долазе из одрживих извора. Ове сировине укључују палмино и кокосово уље (кување), соју (и све производе од соје), говедину и сирово дрво. До сад, Норвешка је једина која је испоштовала договор.

Студија из 2015. је показала да су због раније поменутих усева Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај, Индонезија, Малазија и Папуа Нова Гвинеја довеле до уништавања 40% укупне површине тропских шума и довеле до 44% емисијe угљен-диоксида у тој години.

Говорећи о шумарству, у акционом плану о природном биодиверзитету постоје и препоруке за укључивање биодиверзитета као главног фактора о одлучивању о инвестицијама за Глобални Пензиони Фонд Норвешке Владе (Norway’s Government Pension Fund Global (GFPG)). ГФПГ је највећи државни фонд на свету, и његово коришћење значајно утиче на глобално тржиште. Коришћење фонда у сврху борбе против климатских промена је тренутно у разматрању, али још није било помена о његовом улагању у биодиверзитет, односно биолошку разноврсност.

Ово није први пут да се норвешка влада бори против крчења шума. Норвешка влада је 2008. године уложила милијарду америчких долара у бразилске шуме и тиме значајно успорила њихово уништавање. Само Бразил је 2015. године умањио крчење шума за 75%, чиме је сачувано 53.100 km² шуме.

Циљ конвенције и спровођења договора је умањење угљен-диоксида из атмосфере кроз очување шума, које СО₂ преводе у кисеоник. Спасавањем шума долази до директног умањења концентрације СО₂. Такође, крчење шума доводи и до спаљивања раскрченог дрвећа, што директно повећaва концентрацију штетних гасова у атмосфери.

Надамо се да ће ова одлука норвешке владе инспирисати и друге државнике да се укључе у акцију спасавања светских шума.
Али шта ми „обични” људи можемо да радимо у међувремену? Пре свега да обратимо пажњу да не купујемо уопште (или да мање купујемо) производе који у себи садрже неке од поменутих намирница. Такође можемо избегавати производе од фирми које своје пословање заснивају на уништавању светских шума, од којих је највећа Nestlé компанија.
Можемо да пробамо да купујемо домаће производе чиме се смањује емисија издувних гасова од транспорта, али се и поспешује домаћа производња и економија. А можемо и да поштујемо и оно мало дрвећа што имамо у нашој околини – да сачувамо свако стабло на улици, булевару или у парку. Можда се не чини као много, али једно дрво је боље него ниједно.