Naslovna Životni stil Novogodišnje EKO odluke

Novogodišnje EKO odluke

25
0

Pre svega, srećna vam Nova godina!

Volela bih da u ovoj godini postoji dan kada će se predstavnici država celog sveta okupiti, nabrojati sve probleme i jednostavno reći „OK, prestajemo sa proizvodnjom plastike“; „Dosta je više krčenja šuma, zar ne? Hajde da pametno iskoristimo obradivo zemljište koje već imamo“; „Prestajemo sa korišćenjem nafte, zatvarajte bušotine“. Hajde da jednostavno prestanemo da radimo ono što znamo da ne valja, jer alternativa odavno postoji.  Još više bih volela da se u školama uvede zaseban predmet koji će govoriti o ovim problemima, da se ljudima jasno stavi do znanja šta sve nije u redu. Edukujmo decu kako bi bila bolji ljudi nego što mi jesmo.

I zapravo postoje dešavanja koja se uklapaju u ovu sliku. Primer je  ECO-BIO 2018 konferencija u Dablinu u Irskoj gde će biti govora o naučnim i industrijskim otkrićima i poboljšanjima. Ipak, ovakva konferencija se odvija svake godine, kao i mnoge druge. Sam primer jeste Konferencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama koja se održava još od 1995. godine. I pored Pariskog sporazuma (2015) kada su se gotovo sve zemlje sveta dogovorile da smanje emisiju štetnih gasova staklene bašte u atmosferu, 2017. godine je bio najveći nivo štetnih gasova u atmosferi do sada.

Kada će globalni planovi ostvariti efekat? Zašto je tako teško da se ceo svet promeni?

Odgovor leži u nama. Zašto je nama, pojedincima tako teško da se promenimo? Jednostavno je: navikli smo da idemo lakšim putem. Plašimo se promena. Odmah pomislimo kako mi to ne možemo.

Hajde da zajedno donesemo male promene? Vi i ja. Vi i vaši prijatelji. Mnogo je lakše kada imate nekoga sa kime ćete pričati o tome, zar ne?

Evo par promena koje bismo svi mi mogli da uvedemo ove godine i koje uopšte nisu teške:

  1. Prvo i najvažnije: više ću se interesovati za ekološke probleme i širiću svest o njima
  2. Više ću voziti bicikl, rolere, skejt i koristiću javni prevoz

Budući da većina nas ne može da vozi bicikl svakodnevno, kao alternativu koristite javni prevoz. Ostavite auto kod kuće, krenite ranije na posao i vozite se autobusom, vozom, tramvajem…

U jedan autobus može da sedne preko 20 ljudi koji bi inače vozili minimum pet automobila. Iako autobus troši više goriva i emituje više gasova, ta vrednost je ipak manja od 5 automobila. I interesantna je činjenica da vozovi emituju najmanje gasova po putniku po kilometru! Dakle, putujte vozom po Srbiji i inostranstvu, a koristite autobuse i bicikle za svakodnevne aktivnosti.

Količina SO2 koji se oslobodi po putniku po kilometru za određene vidove transporta
  1. Koristiću staklene flaše i posude, a umesto plastičnih kesa ću koristiti torbe i cegere – uopšte nije teško poneti sa sobom malu staklenu flašu ili spakovati torbu u džep kad kreneš u kupovinu, samo moraš imati stalni podsetnik u glavi. Na ovaj način dugoročno možeš koristiti isti predmet i značajno smanjiti količinu plastike na ulicama i deponijama. Možda još važnija činjenica po zdravlje svih nas jeste što na ovaj način nećemo biti izloženi štetnom dejstvu BPA koji se nalazi u plastičnim činijama i flašicama o čemu smo već pisali.
  2. Kupovaću u second hand  prodavnicama

Većina odeće koju nosimo sadrži pamuk u najvećoj meri. Godišnje se proizvede oko 20 miliona tona pamuka. 75% svetske proizvodnje pamuka se odvija u Kini, Pakistanu, Uzbekistanu, Indiji , zapadnoj Africi i SAD.  Za dobijanje jednog kilograma pamuka utroši se 10 000 litara vode. Od ove količine pamuka nastane jedan par farmerki i majica. I oni ubrzo završe na deponiji ili u prodavnicama polovne odeće gde niko ne želi da ih kupi jer su prethodno nošeni i nisu iz Zare i slično. Sve što imam da kažem je: 10 hiljada litara vode! Dokle god je oprano i čisto, nije bitno ko je proizvođač niti ko ga je prethodno nosio.

  1. Razvrastavaću otpad i recikliraću

Zašto je problem razvrstati sopstveni otpad u kući? Koristite dve ili tri kante za plastiku, papir i ostale otpatke. Kese sa papirom i plastikom stavite pored kontejnera ili bacite u kante obeležene za reciklažu kojih ima sve više u gradu. Niko ne može da otvara svaku kesu i iz nje izdvaja plastiku i upotrebljen papir umrljane jogurtom, trulim voćem i svim ostalim otpacima. Dakle, odvojite 5 minuta za nešto što će mnogo značiti vašoj okolini.

  1. Kompostiraću

Već smo pisali o tome kako otpalo lišće, borove iglice, talog od kafe, trulo voće i povrće i  pamučnu tkaninu možemo koristiti za dobijanje komposta. A onda možete posaditi poneko drvo ☺

  1. Ješću manje mesa takođe smo već pisali. Važna stavka budući da je direktno povazana sa mnogim drugim problemima kao što su klimatske promene, deforestacija, potrošnja vode i dr.
  2. Štedeću vodu – pa, mislim da sam već dovoljno rekla o potrošnji vode, kao i da o tome možete svakodnevno čuti. Zamislite svet u kojem se svaka kap vode naplaćuje, što uskoro može biti naša realnost i zato cenite svaku kap!
  3. Neću koristiti kreme za sunčanje – umesto da se mažemo faktorima, bolja opcija je da se ne izlažemo suncu kada je zračenje najjače. Faktori sadrže kancerogene materije koje ostaju u vodi i izazivaju defekte u razvoju vodenih organizama ili dovode do pojave kancera.

Ovo su samo neke od promena koje možete uvesti u svoj svakodnevni život. Već sam napomenula – o mnogim temama smo pisali i ovo je samo način da zaokružimo godinu koja je ostala za nama i da usvojeno znanje primenimo.

Na kraju želim da pomenem jedan globalni plan koji će svakako promeniti mnogo – više stanica za punjenje električnih automobila. Veliki proizvođači kao što su BMW, Audi, Porche, Volkswagen, Ford su se udružili u cilju da u Evropi do 2020. postave preko 400 stanica na kojima će biti moguće „napuniti“ automobil za samo 15 minuta, što će učiniti električne automobile poželjnijim za korišćenje.

Svet se ipak menja!

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime