Национални парк ( у даљем тексту: НП) је веће подручје са природним екосистемима високе вредности у погледу очуваности, сложености грађе и биогеографских обележја, са разноврсним облицима изворне флоре и фауне, репрезентативним физичко-географским објектима и појавама и културно-историјским вредностима и представља изузетну природну целину од националног значаја.
Сви наши национални паркови укључени су у Европску федерацију националних паркова – EUROPARC. EUROPARC је мрежа за природне и културне баштине која ради на томе да побољша управљање заштићеним подручјима у Европи кроз међународну сарадњу, размену идеја и искуства, као и утицаја на политику.
Србија има пет НП почевши од југа НП Шар-планина , НП Копаоник јужније у централној Србији, затим, НП Тара на западу, НП Ђердап на североистоку и НП Фрушка гора на југозападном делу Војводине. Најстарији НП је Фрушка гора, основан 1960, а најмлађи Шар-планина, основан 1986, док су Тара и Копаоник проглашени НП 1981, а НП Ђердап 1974. године. Иако НП јесте заштићено подручје, на свим нашим НП се интензивно развија туризам, гради се, секу се шуме, праве скијашке стазе.
НП Шар-планина има највиши врх у Србији Бистра од 2.652 мнв, водом богата планина, на којој је утврђен хидрографски чвор Балканског полуострва, одакле воде отичу у три слива: Црноморски, Егејски и Јадрански. Оно што је занимљиво за посетиоце су глацијална језера позната и као „Горске” очи.
НП Копаоник је планина са око 200 сунчаних дана годишње, као и најпознатије скијалиште у Србији. Панчићев врх као највиши врх Копаоника (2.017 мнв) је уједно и маузолеј ботаничару Јосифу Панчићу по ком је врх добио име.
НП Тара је можда набоље познат по Панчићевој оморици, ендемичној врсти која ту расте. Од 1.100 биљних врста које расту на Тари, 13 врста је ендемично, а многе од њих су и међународно значајне. Затим, ту су пространи пашњаци, видиковци, језера и „тепих ливада” – тресетиште из Леденог доба.
У НП Ђердап се налази и истоимена највећа клисура у Европи, историјски споменици и археолошко налазиште Лепенски вир. Такође, поседује разноврсни биљни и животињски свет од којих је 43 врсте строго заштићене, а 124 заштићене.
НП Фрушка гора, некадашње острво Панонског мора има и надимак „Српска Света гора” због 16 православних манастира који датирају још из 15. и 16. века.
Фрушку гору, место шумовитих пространства одликују бројни виногради, пашњаци и воћњаци.
