Ocean Space је уметнички простор за изложбе, истраживања и јавни програм који спаја еколошке, политичке и друге актуелне теме ради ширења знања о океану, кроз уметничке презентације. Ocean Space се налази у цркви Светог Лоренца у Венецији, у округу Кастела, у близини Арсенала. Под вођством фондације TBA21-Academy, овај простор гради нове идеје о очувању светксих вода и то баш у Венецији, граду чија је богата културна баштина под великим ризиком потапања као једне од последица климатских промена.
Ocean Space је отворен 2019. године изложбом Moving Off the Land II (“Удаљавање од земље”) коју је осмислила америчка савремена уметница Џоан Џонас. Ова изложба била је резултат трогодишњег истраживања морских животиња у акваријумима широм света, а нарочито у водама Јамајке, где је уметница била позвана на уметничку резиденцију. Уметница је створила стотине цртежа, скулптура и кратких видеа. Сва њена дела у овој поставци дотичу се теме океана, односно тога на који начин је океан представљао темељ за разне културе широм света.
Прошле године простор је отворен са новом изложбом Oceans in Transformation (“Oкеани у трансформацији”) коју је осмислио студио Territorial Agency. Ова поставка је била изложена у тешкој 2020. години, па је због многих рестрикција везаних за пандемију било могуће видети је само током пар месеци. Због тога је одлучено да се продужи могућност да се ова изложба види и током 2021. године. Изложбу чине покретне картографије представљене на екранима који илуструју шест сателитских путања. Ове путање су снимљене сателитом Sentinel-2 и детаљно приказују природне промене који утичу на климу одвајкада, као и елементе који су човековим присуством и мењањем амбијента видљиво променили климу Земаљске кугле. Шест сателитских путања је приказано на покретним екранима кроз следеће географске линије:
- Од Северног до Црвеног мора, пролазећи кроз Венецију
- Голфска струја: од Карипског мора до Артичког океана
- Атлански океан: од пустиње Сахаре до Амазоније
- Еквадорски Пацифик: од Јаванског мора до Панамског земљоуза
- Индијски субтропски антициклонални појас
- Хумболтова струја
Посебно истракнути елементи на овим картографијама су пораст нивоа мора и будуће прогнозе, интензивирање поморског транспорта, прекомерни риболов, исцрпљивање обалних екосистема, дубокоморски рударски радови, кочарење на морском дну ( кочарење је метода риболова путем повлачења мреже по морском дну), вађење нафте, миграције, промена циркулације океана, милитаризација и топљење леда. Ови елементи, истакнути на мапама и представљају само неке од екоцидних трансформација које су регистроване у истраживачком пројекту кроз дугогодишње истраживање и опажање сателита Sentinel-2.
Трећи пројекат изложен до сада, The Soul Expanding Ocean (“Океан који шири душу”), осмишљен је под вођством уметнице Талои Хавини, која је рођена на острву Бука, у близини Папуа Нове Гвинеје. Уметница истиче своје индиоско порекло и заинтересована је да прошири знања такозваних “примитивних” култура, која су вековима живела у балансу са природом. Њен рад је предстаљен у форми звучно просторне инсталације, која траје око 43 минута. Путем звука ова уметница нам омогућава да осетимо простор, да се удубимо у њега, и поред музичких инструмената, звукова морске природе и подморских фреквенција (човеков слушни апарат не може потпуно да их перципира делују као звучне вибрације), замислимо један огроман океан који је у свима нама.
Последњи пројекат реализован до сада, укључио је перформанс под називом O.C.E.A.N.I.C.A. од Изабел Луис, уметнице која је рођена у Доминиканској Републици, али живи и ради у Берлину. Путем јавног позива укључила је у овај процесуални перформанс 20 извођача, 10 студената и 10 професионалаца. Процесуални перформанс је извођење у ком је процес постављен у фокус, уместо коначног и заокруженог дела. Може се сматрати да је и сам процес заправо уметничко дело, у смислу да постаје опазиво перцепцијом измене материје, у овом случају променом дневног светла током пет сати извођења, мењањем броја извођача, опажање њихове спремности да реагују на спонтаност и слободно кретање публике, развијање покрета у одређену кореографију. Ово уметничко дело је до сада омогућило највећем броју људи да се приближе еколошким и морским темама, јер је створило невербалну комуникацију која их је најдубље дотакла. Путем плеса, певања и перцепције простора, замишљен је као једна врста отворене радионице. Овај перформанс се дешавао два пута недељно, и током процеса су коришћени природно светло и црквена акустика.
Посетиоци су могли да седе или стоје, да посматрају или се крећу заједно са извођачима. Телесно прављење морског таласа, имитирање неких од најситнијих морских бића, симбиоза разних живих бића, само су неке од многобројних слика које су извођачи стварали својим телима.
Црква Светог Лоренца, пре него што је отворена као музеј океана, претходно је била затворена за јавност више од 100 година и након рестаурације која је завршена током 2020. године, овај простор биће отворен за јавност од пролећа до јесени сваке године.
Осим главног програма који је осмишљен у форми изложбених поставки, овај простор је домаћин веома разноврсним и занимљивим пројектима који су повезани не само са океаном, већ и са Венецијом и Медитераном. Уз главни програм, ту је и пратећи програм као на пример: Ocean Uni који је замишљен као бесплатни универзитет о Океану, а осмислили су га млади истраживачи који су били укључени на разне начине у пројекте Ocean Space-a. Затим, „NOWTILUS. Storie di una laguna urbana” (NOWTILUS. Приче једне урбане лагуне 21. века) у форми подкаста, замишљен као локални дијалог који повезује актуелне теме у Венецији, који се дотичу еколошких тема кроз биологију, морска истраживања, али и филм, уметничке инсталације и књижевност. Такође и вођења кроз град и острва у форми шетње, са разним професорима или истраживачима лагуне, углавном отвореним за око десетак људи. Сваке године излази и јавни позив за резиденције, отворен не само за уметнике него и младе биологе, географе, океанографе, истраживаче политичких наука да предложе неку актуелну тему везану за морску екологију и реализују свој пројекат у облику пројекције, лекције или објаве каталога. Идеја је да овај простор постане дом нових уметничких, теоријских и практичних делатности које ће омогућити алтернативне начине чувања Венеције од потапања, али и најезде масовног туризма који Венецију чини само једним луна парком.
За више информација погледати: https://www.ocean-space.org/
