„Готово 27% територије Србије је изузетно погодно за постављање соларних електрана.“ – изјавио је Никола Младеновић из Центра за развој неформалног образовања грађана (ЦРНОГ), на представљању публикације о потенцијалима соларне енергије у Србији, која је припремљена у оквиру мреже „Климатски форум“.
Циљ студије је да пружи практичне информације о примени соларних Система и састоји се из четири сегмента: основни подаци о соларној енергији и технологијама које се највише користе, потенцијал соларне енергије у Србији, кратак приказ неопходних корака у процесу инсталације соларних система, и примере успешних пројеката примене соларних система у Србији.
„Урађено је посебно истраживање које је подразумевало примену отворених сателитских и геопросторних података и њихову обраду у географским информативним системима, укључен је велики број параметара, а највећи изазов је била доступност података, као и недостатак одређених података који би омогућили још прецизније сагледавање целокупне слике и параметара потребних за што ефикасније искоришћење ових система.“ – рекао је Никола Младеновић.
Након представљања студије одржана је и панел дискусија у којој су учествовали представници две студије случаја које су се нашле у публикацији – Ђорђе Самарџија, власник соларне електране у близини Чачка и Александар Јаковљевић, власник хладњаче „АБ Пром“.
„Ми смо, уз помоћ финансија из ИПАРД фонда, инсталирали капацитете од 600кW на укупно 10 кровова, што је тачно 1978 постављених панела. Електрана је почела са радом у августу, и оно што могу да кажем је да смо већ у септембру успели да преполовимо рачун за струју који је био 3 милиона динара. Ја сам то видео код колега у Француској, Немачкој и Италији, и ако се њима исплатило, није било разлога да се не исплати и нама.“ – рекао је Александар Јаковљевић.
„Наша идеја је била да направимо електрану капацитета 30кW, иако је могла бити већа, како бисмо понудили пројекат, по принципу „кључ у руке“, који може да се лако реплицира у бројним селима у Србији. Било нам је важно и да покажемо да се овакви пројекти, по принципу енергетске задруге, могу спровести и без државних субвенција.“ – нагласио је Ђорђе Самарџија.
„Свим колегама који се баве овим послом бих препоручио употребу соларних панела, обзиром да у периоду када највише трошимо енергије за замрзавање воћа и поврћа, у јулу и августу, истовремено имамо највише сунца, што је заиста корисно у нашем случају. Видим да све већи број колега размишља о овоме, неки већ припремају пројекта и уговоре за изградњу, и то је процес који ће брзо заживети код нас.“ – рекао је Александар Јаковљевић.
„Доносиоци одлука већ годинама избегавају да донесу стратешку одлуку да се производи чиста енергија и да се сваки следећи корак планира имајући ту одлуку у виду. Мислим да ћемо убрзано видети све већи број оваквих идеја и пројеката, и да је важно имати у виду и цео еколошки аспект ове приче, али и децентрализацију производње енергије. Дуго се то питање гурало под тепих.“ – додао је Ђорђе Самарџија.
Иако, још увек, постоје непознанице око начина сарадње са ЕПС-ом, када су вишкови произведене струје у питању, закључак дискусије је да соларни панели дају значајну корист, али и флексибилност у производњи „зелене“ енергије, како у домаћинствима тако и у привреди, поготово имајући у виду и постојећу енергетску кризу и раст цена електричне енергије, а саговорници су се сложили да смо још увек на почетку, и да ће бити потребно још знања и искуства у примени како бисмо све више почели да успешно градимо системе за производњу енергије из обновљивих извора енергије.
Студија је у целости доступна на: https://cuzs.org.rs/klima-docs/111-pitanja-i-odgovora-o-solarnoj-energiji.pdf
Уколико желите да погледате читав догађај, можете то урадити на фејсбук страници Green Fest – Belgrade.
Израда публикације и панел дискусија су спроведени у оквиру програма ЕКО-СИСТЕМ Подршка реформама у заштити животне средине који спроводе Млади истраживачи Србије (МИС), уз подршку Шведске.
Климатски форум је мрежа организација која се, у интересу свих грађана, залаже за темељне реформе са циљем ублажавања и прилагођавања на климатске промене, за континуирани развој и доследну примену политика и пракси које интегришу климатске промене у све релевантне области, доприносе остварењу циљева одрживог развоја и примену начела циркуларне економије. Чланице Климатског форума су: Центар за унапређење животне средине, Клима 101, Центар за развој неформалног образовања (ЦРНОГ), ГМ Оптимист, Млади истраживачи Србије и Светска организација за природу (WWF Адриа).
