Насловна Живи свет Биљке Окретање сунцокрета (Helianthus annuus)

Окретање сунцокрета (Helianthus annuus)

1628
0
Извор: http://rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/
Време читања: 3 минута

Познато је да се сунцокрет (лат. Helianthus annuus) током дана окреће према Сунцу. Мање позната чињеница је како то ради, a то сте се сигурно некад запитали.

Прво ћемо разматрати чињенице које су свима познате. Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика из рода Helianthus. Корен му расте и до 3 метра у дубину. Због своје способности упијања великe количинe воде и штетних материја, сунцокрет се користи за исушивање мочварних земљишта и чишћење загађених. Занимљива чињеница је да је највећа уочена и забележена висина њиховог стабла чак 9,17 m, док је просечна висина 50-250 cm. Њихови листови су прости, храпави, крупни и често покривени длакама, имају крупну дршку и поређани су наспрамно или наизменично. Имају и спиралнo уређен цветни диск који је најчешће оријентисан под углом од 137,5 °. 

Следеће што је битно нагласити је његово кретање током дана. Сунце је у зору на истоку, те су у том смеру окренути и цветови сунцокретa. Како дан одмиче, окрећу се за Сунцем ка западу, а током ноћи се врате у почетни положај окренут према истоку. Овакво кретање се у науци назива и хелиотропизам. Такође је интересантна чињеница да се само младе јединке крећу на претходно описани начин. 

Питање које је мучило биологе широм света је како то успевају. Да ли је у питању неки њихов егзактни биолошки сат или се ипак ради о нечему другом? Како би то установили, научници су одлучили да се мало поиграју овим цветом .

Припаднике ове врсте су привезали како не би могли да се померају. Затим су их окренули ка западу, супротно од стране ка којој су иначе окренути зором. Учинивши то, пореметили су ритам на који су сунцокрети навикли. Након тога су их обасјали вештачком светлошћу. Било је потребно неко време да се сунцокрети навикну на нове услове у којима су се нашли. Док је то привикавање трајало, они су се њихали покушавајући да успоставе равнотежу. Привикавање је трајало неколико дана. Након тога су конструисали вештачко светло које се кретало од истока према западу у интервалу од 24 часа. С обзиром на то да је светлост имала такав ритам, сунцокрет је успео да се усклади са њеним кретањем.

Али, сада се намеће ново питање. Шта би се десило ако се светлост не креће класичним ритмом од 24 часа? Како би то сазнали, научници су одлучили да ритам светлости промене са 24 часа на 30 часова. Сунцокрет није био у стању да испрати овај ритам.

Откривено је да су одређени гени задужени за раст заступљенији на сунчаној страни,те се померају како се помера и светлост потребна за њихову активацију. Због тога су уочена два механизма раста. Након низа експеримената закључено је да на кретање сунцокрета утиче једна страна биљке својим убрзаним растом у односу на другу, а то узрокује њихово померање. Која је страна у питању зависи од доба дана. Овај механизам је контролисан „биолошким сатом” и на њега утиче и смер светлости. Поменута појава изазива неуједначен раст. Други механизам одређује колико ће биљка нарасти на основу доступне светлости. Ево једне чињенице која указује на то. Током овог експеримента јединке које су биле окренуте од Сунца су имале 10% мање листова од просека испитиване групе. 

Разлог хелиотропизма је повећање привлачности цвета њиховим опрашивачима, пчелама, као и велика потреба за Сунчевом светлошћу. Та потреба се објашњава циркардијалним ритмом (промена која је повезана са унутрашњим сатом који и ми поседујемо и који прати циклус од 24 сата). 

Све у свему, може се закључити да је сунцокрет једна врло динамична биљка. Такође би након овог текста требало бити много јасније како се он окреће за Сунцем. Захваљујући том својству је и добио назив „СУНЦОКРЕТ”.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име