Традиције огрезле у крви

Традиције представљају културно наслеђе једног народа које се преноси с колена на колено и наставља се дугим низом генерација. Постоји огроман број традиција у само једном народу, док се на нивоу целог света могу мерити чак и у десетинама хиљада. Тако добијамо невероватан диверзитет обичаја који могу бити безазлени попут блесавог „витлања“ за колутом сира у близини Глостера у Енглеској или веселог испијања пива уз народну музику на октобарфесту у Баварији.

Нажалост, традиције могу да послуже и као добар изговор за настављање нехуманих пракси попут бацања живе козе са звоника цркве у шпанској провинцији Замора или масакра пилот китова на Фарским острвима…

УПОЗОРЕЊЕ: У НАСТАВКУ ТЕКСТА ПОЈАВЉИВАЋЕ СЕ УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТОГРАФСКИ САДРЖАЈ

1. Фарска острва – Grindadráp

Још једна година – још један масакр.

Плаже престонице Фарских острва Торсхавна као и плаже села Бур и ове године су традиционално обојене крвљу неколико стотина пилот китова. Обичај који Фарани називају  „grindadráp“, посматрачу са стране изгледа застрашујуће управо због чињенице на који се начин ови сродници делфина масакрирају. Китови се намамљују у плитке воде, а потом стотине учесника „лова“ улази у воду са ножевима и харпунима и отпочињу покољ. Цела сцена праћена је навијањем, смехом и песмом са обала.

Власти Фарских оства оправдавају овај годишњи масакр чињеницом да месо пилот китова чини веома важан део исхране овог острвског народа, али ни не покушавају да оправдају нехуману и донекле бизарну праксу самог начина лова.

2. Аљаска и Канада – Лов на фоке

Северније од Фарских острва, на Аљасци и Канади, али и у неким другим местима одиграва се традиционални лов на фоке. Овај обичај који датира још од времена староседелаца северне Америке не одиграва се због меса, већ превасходно због крзна који и данас чини веома цењен производ.

Ловило се и ловиће се, у тој чињеници нема ништа спорно нити чудно. Међутим, овај лов, баш као и „grindadráp“, настављање је веома нехумане традиције управо због начина убијања. Наиме, фоке се углавном усмрћују ударцима дрвених тољага. Често се дешава да је потребно и до десетак удараца да би се животиња усмртила, што претпостављамо представља изузетно болну смрт.

Последњих година фоке су постале симбол борбе за заштиту животиња, тако да су се покренуле многе кампање удружења за заштиту животињских права. Ове кампање делимично су уродиле плодом, будући да се број убијених фока у последњих десетак година значајно смањио. Ипак, конто смрти и даље се броји у стотинама хиљада сваке године.

3. Шпанија – Corrida de toros

Чувене борбе бикова представљају вероватно најпознатију крваву традицију, коју већ деценијама удружења за заштиту животиња безуспешно оспоравају.

Цео „перформанс“ кориде одиграва се у три фазе.

Прва фаза или Tercio de varas (трећина са копљима) представља почетак борбе бика и матадора. У њој два пикадора на коњима убадају бика копљима са задатком да пуштањем крви што више разбесне, али и изморе бика, док за то време матадор процењује са које ће стране и сам напасти.

Tercio de banderillas (трећина са заставицама) представља другу фазу борбе. У њој бандиљероси (носиоци заставица) забадају неколико стрелица са заставама у леђа и тако припремају бика за завршни чин – tercio de muerte (трећину смрти).

У последњој фази долази до коначног окршаја између изнуреног бика и матадора. Човек процењује најзгоднији тренутак да зада смртоносни убод мачем (естокада) и коначно прекрати муке израњаваној животињи. Усмрћеном бику одају се највеће почасти.

Ако је за икакву утеху, битно је поменути да се често дешава да бикови буду помиловани од стране матадора због добре борбе коју приказују и да ти бикови остатак свог живота проводе служећи за приплод, али никада више за борбу.

Људски обичаји често знају да огрезну у крви, али их то никада неће спречити се наставе генерацијама јер често представљају „добру забаву“ и културно наслеђе. Тако да ћемо, бојим се, још дуго имати ситуације попут убијања и једења паса у Кини, испијања крви живог јака на Непалу или нашег чувеног 29. новембра и свињокоља…