Озон је врло препознатљивог мириса који се може јавити после грмљавине или око електричних уређаја који варниче (тако је и откривен). Озон је гас бледоплаве боје, троатомни облик кисеоника (О3). Настаје у горњим слојевима атмосфере под снажним дејством ултраљубичастог (UV) зрачења које долази са Сунца. Сунчево зрачење разбија „нормалне” (двоатомске) молекуле кисеоника, отпуштајући слободне атоме, од којих се неки везују са другим молекулима кисеоника који нису разложени, стварајући молекуле озона. На овај начин се ствара око 90% озона у атмосфери. То се дешава на висини између 15-55 км изнад површине Земље у слоју атмосфере који се назива стратосфера. Овај слој озона у доњем слоју стратосфере, назива се озонски омотач.
Овај штит апсорбује 93-99% Сунчевог зрачења високих фреквенција које је штетно за живи свет на Земљи.
Међутим, постоји озон и у нижим слојевима атмосфере, тачније у тропосфери. Овај приземни озон је за разлику од оног у вишем слоју атмосфере, врло штетан. Последица је емисија издувних гасова возила и других антропогених извора. Саставни је део градског смога, изазива дисајне проблеме код људи и успорава раст и развој биљака.
Озонски омотач је кључан за одржавање живота на нашој планети. Управо је његово стварање пре више стотина милиона година било предуслов еволуције.
Озонске рупе
„Озонска рупа” је застарели термин када се говори о оштећењима која су настала на озонском омотачу. Овај назив није тачан, јер се ради о истањењу слоја, а не о његовом потпуном изостанку.
„Озонске рупе” узрокују супстанце које оштећују озон (а које су производ људских активности) назване заједничким именом ODS (ozone depleting substances). У њих спадају фреони (гас који се налази у замрзивачима, фрижидерима, дезодорансима), халони (најчешће се користе у апаратима за гашење пожара), метил-бромид (користи се у пољопривреди као пестицид) и различите врсте растварача.
Поред поменутих антропогених (људских) извора, постоје и природни извори који емитују супстанце опасне по озонски омотач. То су на пример велики пожари и вулканске ерупције. Током вулканских ерупција ослобађа се гас сумпор-диоксид који се претвара у аеросол суморне киселине и на тај начин оштећује озонски омотач. Такође угљен диоксид који се ослобађа током шумских пожара оштећује озонски омотач. Али ови природни утицаји на омотач су много мањи и краткотрајнији него људски.
Монтреалски споразум и законска регулатива у Србији
Монтреалски споразум је међународни документ о заштити озонског омотача. Потписало га је око 170 земаља, а међу њима и наша. Тим протоколом се ограничава емисија, а самим тим и коришћење штетних материја у индустрији. Развијене земље су готово у потпуности избациле коришћење најштетнијих гасова, док мање развијене земље још увек имају могућност да их користе.
Деведесетих година, Република Србија прихвата међународну конвенцију о заштити озонског омотача. У јулу 2004. године одобрен је Национални план заштите озонског омотача, којим је забрањена производња, увоз и употреба супстанци штетних за озонски омотач. Иако је примена Националног програма за заштиту озонског омотача кренула доста касно у односу на неке друге земље, у Србији је из употребе избачено 650 тона супстанци које оштећују озонски омотач.
Озонски омотач има и свој дан у години који се обележава широм света. То је 16. септембар који је одабран као дан у којем је 1987. године потписан Монтреалски споразум.
А шта ми можемо да урадимо? Да користимо што мање препарата и апарата са фреонима и, наравно, да свима подигнемо еколошку свест!
