Iako papirne kese deluju kao dobra alternativa i siguran put ka zdravijoj životnoj sredini, hajde ipak da vidimo šta činjenice govore.
Da bismo saznali koliko je papirna kesa dobra zamena, treba da sagledamo kako se ona proizvodi, koliko može da se koristi i šta se desi sa njom nakon upotrebe.
Proizvodnja papirnih kesa je dug proces koji obuhvata seču drveća uz upotrebu teške mašinerije koja troši veliku količinu fosilnih goriva i emituje gasove staklene bašte, što dalje vodi ka problemu globalnog zagrevanja. Seča drveća ne zvuči kao veliki problem, uzimajući u obzir to da se šume mogu obnoviti, ali ne smemo zaboraviti šta se sve dešava kada se seče drveće – ugrožavanje i uništavanje staništa mnogim biljnim i životinjskim vrstama. Industrija papira i celuloze godišnje iskoristi oko 150 miliona kubnih metara šume za proizvodnju papira, kartona i sličnih proizvoda.
Ovim postupcima proizvodnja papirne kese tek je započela. Kada se drvo poseče, ono se zatim seče na kocke, pa kuva pod velikim pritiskom. Postoji više načina prerade drveta, ali najčešći je uz upotrebu hemikalija, uglavnom natrijum sulfida i natrijum hidroksida. Dakle, tu dolazi do velike potrošnje struje, vode, fosilnih goriva i do zagađenja vazduha. Takođe, s obzirom na to da je teža od plastične kese, za transport papirnih kesa potrebno je više energije.
Kada govorimo o njihovoj upotrebi i tu nailazimo na probleme. Papirne kese se lako pocepaju, a ako dođu u kontakt sa vodom ili bilo kojom tečnošću, više skoro da nisu upotrebljive. Takođe, teško se mogu koristiti za odlaganje đubreta iz istih razloga.
Nakon upotrebe, papirna kesa može da završi na deponiji ili da se reciklira. Tu dolazimo do dobre strane korišćenja papirnih kesa. Osim reciklaže, ona se može i koristiti za kompostiranje. Naravno i u tom slučaju postoje određena pravila, o kojima možete pročitati u našem tekstu koji vas može naučiti kako da kompostirate.
Jedno istraživanje bavilo se upotrebom plastičnih, papirnih, pamučnih i drugih kesa sa ciljem da otkriju šta je najbolja opcija. U obzir su uzimani različiti faktori kao što je cena, težina, troškovi proizvodnje, transporta, utrošena energija i materijali za proizvodnju, mogućnost ponovne upotrebe i reciklaže i slično. Rezultati između ostalog govore da je potrebno koristiti papirnu kesu minimum 4 puta kako bi se time smanjio uticaj njene proizvodnje na globalno zagrevanje. Međutim, kada se svi faktori proizvodnje uzmu u obzir, potrebno je upotrebiti je mnogo više puta kako nadomestila ukupna šteta koju nanosi planeti.
Hajde da sumiramo sve navedeno i vidimo šta nam je činiti.
Sa jedne strane su plastične kese čije nagomilavanje predstavlja veliki problem uzimajući u obzir to da se plastika raspada posle nekoliko stotina godina, a mikroplastika ostaje sa nama zauvek. Sa druge strane, tu su papirne kese čija proizvodnja utiče na globalno zagrevanje planete, jedan od najvećih problema današnjice. Odabir jedne od opcija nije nimalo lak i čini se da za šta god da se odlučimo, nismo odabrali čisto ekološko rešenje.
S obzirom na to da ni nauka nije dala konkretan odgovor, mi ostavljamo vama da se odlučite. U našem tekstu o plastičnim kesama naći ćete informacije o proizvodnji istih, što vam svakako može pomoći. Naravno tu su i „Vita eco bags“ o kojima smo takođe pisali, kao i torbe napravljene od recikliranih materijala koje možete koristiti i nekoliko godina i time smanjiti svoj ekološki otisak.
Suludo mi je o tome uopšte i diskutovati. Činjenica je da je papirna kesa daleko manje zlo. Naravno da je svako iole razuman koristi više puta – više puta dok načisto ne propadne i postane neupotrebljiva za prenošenje predmeta.
O svemu treba diskutovati, a malo manje zlo ne znači da je dobro. 🙂
Katarina, plastične kese stvaraju daleko veći otpad od alternative, ali ni blizu ne utiču toliko negativno na klimatske promene, zagađivanje vode, vazduha, zemljišta i potrošnju resursa kao papir ili pamuk. Ovo je tema o kojoj se itekako treba diskutovati.
Obrni – okreni, čovek negativno utiče na životnu sredinu. Samo je pitanje kako odrediti šta je manje zlo i odlučiti se za upotrebu njega.
Cini mi se da je najbolje resenje jednostavno: proizvodnja kesa kod kuce, od tekstila koji vise ne moze da se koristi ( pocepana posteljina, majice,zavese…). Ne trosi se ni dodatni materijal ni dodatna energija.
Potpuno ste u pravu! ❤️ I odmah da odgovorim i na drugo pitanje, nije uklonjen komentar, samo svaki čeka na odobrenje administratora, a za Vaš nam je trebalo malo više vremena jer smo u tom periodu odmarali pa nismo videli komentar ☺️ nikad nismo nijedan komentar obrisali, nismo za cenzuru već dobru argumentovanu raspravu, što u ovom slučaju nije ni potrebno jer je ono što ste izneli u potpunosti na mestu ☺️
Shvatila sam u medjuvremenu da nije uklonjen…ali vec je otislo i pitanje, nisam mogla da ga obrisem😔 izvinite sto sam i pomislila!:) Moram jos da dodam nesto vezano za kese…svaki trud pojedinca je vazan i svako moze da doprinese. Ipak bez podrske sistema tesko je dopreti do svesti velikog broja pojednaca.
Iskreno, ja sam više za kartonske kese, jer ipak plastično zagađenje po meni predstavlja jedan od najvećih problema današnjice, na koji se ukazuje manjak pažnje.