На први поглед могу да изгледају незанимљиво и безвредно. Али, ако се посматрају на прави начин, у папратима се препознаје одважност и елеганција, не само кроз изглед већ и кроз вештине које су стицале годинама.
Папрати (Pteridophyta, раније Polypodiophita) су једна од најстаријих група биљака настала пре око 350 милиона година. Иако је данас заступљен већи број зељастих врста (са неколико дрвенастих у тропским пределима), папрати су некада биле дрвенасте. Познате као „дрвенасти џинови“ биле су доминанти чиниоци густих шума карбона, пре 300 милиона година. Зељасте врсте су почеле да заузимају своје место „под сунцем“ 150 милиона година касније. Овај мали део порекла утврђује се кроз анализу фосилних остатака.
Тренутно је наша планета богата са око 12.000 различитих врста папрати, а сматра се да постоји још око 5.000 неидентификованих. Најчешће заузимају копнена и влажна станишта, мада постоје и оне које су своје корење пустиле под водом. Врсте се разликују у висини, поједине достижу тек неколико милиметара изнад површине земље, док насупрот њих постоје и оне које порасту око 25 метара са листовима дугим од 3 до 6 метара.
Тело папрати чине корен, стабло и лист. Жиличаст корен и ризом се налазе испод површине земље.
Из вишегодишњег ризома развијају се млади листови. Од корена до листова кроз стабло протеже се систем проводних снопића кроз који се врши транспорт воде и хранљивих материја.
1 – адвентивни корен
2 – ризом (подземно стабло)
3 – надземно стабло
4 – лист
Оно што је специфично за папрат јесте њихов начин размножавања. Усавршиле су вегетативно и полно размножавање. Вегетативно подразумева замену старијих делова млађим који настају из истог ризома. Полно се одиграва кроз смену генерација.
Са доње стране листова код папрати налазе се спорангије које у себи носе споре (бесполна – спорофит генерација). Зреле споре се помоћу ветра расејавају и доспевају на различите подлоге. Када је на одговарајућој подлози присутна вода, из споре се развија гаметофит, односно полна генерација. Гаметофит папрати се назива проталијум. На проталијуму се формирају гамети – јајне ћелије и сперматозоиди. Када јајна ћелија и сперматозоид (различитих јединки) успоставе контакт настаје зигот, а он се развија у нову јединку (нова спорофит генерација).
1 – лист са спорангијама (спорофит)
2 – спорангије са спорама
3 – проталијум (гаметофит)
4 – сперматозоиди и јајна ћелија (различитих јединки)
5 – млада папрат (спорофит)
Значај ових биљака је од велике важности за човека. Папрати из карбона процесом фосилизације створиле су камени угаљ који човек користи за грејање, припрему хране, а раније, са почетком индустријске револуције, за покретање парне локомотиве.
Зељасте папрати се користе у исхрани, као салата, зачини и чајеви, а у пољопривреди као биођубриво. Често се могу видети у саксијама у кућама и пословним просторима, свакако због занимљивог изгледа, али и због веровања да доносе срећу и мир. Ова веровања потичу са истока. На Новом Зеланду папрати су симбол вечне младости, док се у Јапану користе за дозивање снаге и стабилности у породице и потомство.
Прошетајте кроз нашу виртуелну галерију мира. Не можемо да гарантујемо да ћете бити вечно млади, али се надамо да ћете уживати. ☺