Пчелиња пандемија и мере дистанцирања

Време читања: 3 минута

Пчеле су, као и ми, социјална бића концентрисана у великим колонијама на малој површини. Пчеле се, као и ми, сусрећу са пандемијом.

Оно што је за нас нови коронавирус, SARS-CoV-2, то је за медоносне пчеле израелски вирус акутне парализе (IAPV) – нови, непознати патоген (изазивач болести) који прети да однесе многе животе. Очекивали бисмо да се овај пчелињи вирус муњевито шири кошницама, али колико бисмо били у праву?

Испоставило се да се међу пчелама вирус не шири оном брзином која је предвиђена првобитним моделима. Разлог томе јесте што пчеле раде све што могу како би спљоштиле своју епидемиолошку криву и, помало неочекивано, уводе мере дистанцирања.

Ентомолози Адам Долзал и Тим Гернат са Универзитета Илиноис у Урбани и Шампејну су са својим сарадницима испитали ову појаву. Гернат је развио систем за праћење понашања неколико хиљада пчела, а затим су у кошницу убачене инфициране пчеле.

Испоставило се да су инфициране пчеле тежиле склањању од својих здравих сродника, значајно смањујући број физичких интеракција са здравим пчелама, а самим тим и могућност рапидног ширења инфекције.

Да ли то значи да пчеле некако препознају вирус?

Не нужно. 

У једној од испитиваних група, пчелама су вештачки активирани имунски системи без инфекције било којим патогеном, а и оне су имале мањи број контаката са другим јединкама у односу на потпуно здраве пчеле. 

Долзал је из ове приче у свом раду, али и у интервјуу који је дао за Scientific American, закључио да дистанцирање код медоносних пчела није реакција на неки конкретан патоген, већ на сам имунски одговор, што би значило да се све болесне пчеле склањају од својих сродника, без обзира на узрок обољења.

Ако дистанцирање у кошници ради, како то да пчеле нису одмах сузбиле IAPV?

Исти истраживачки тим је неколико месеци раније утврдио да се овај вирус служи посебним триковима како би се инфилтрирао у нове кошнице.

Зашто се инфициране пчеле не склањају од других кошница ако се већ склањају од осталих јединки? Одговор је прилично једноставан – пчеле унутар једне кошнице сродније су него пчеле из различитих кошница. 

Акценат је овде на речи сродник – пчеле унутар исте кошнице можемо посматрати као браћу и сестре, док су оне које долазе из других кошница више познаници него сродници. Самим тим, пчеле носиоци вируса не маре много за то да ли ће заразити припадника непознате колоније.

IAPV је у овом кораку препознао прилику.

Наиме, када пчела инфицирана овим вирусом мигрира у суседну кошницу, она мења супстанце које лучи, а које јој служе да представи ко је и одакле је. Резултат?

Инфициране пчеле имају дупло већу шансу да прођу поред чувара кошнице у односу на неинфициране или пчеле код којих постоји нека врста имунског одговора – IAPV се показао као успешан фалсификатор печата и потписа на граничним прелазима кошница.

Зашто би ово требало да нас занима?

Велики је број људи у земљи и свету који живе од пчеларства, а који десетине (или чак стотине) кошница држе у непосредној близини како би уштедели на простору. Оваква поставка система омогућава релативно лако и брзо преношење патогена као што је IAPV. То значи да би у скоријој будућности произвођачи меда могли да се сусретну са озбиљним производним, а самим тим и економским дефицитима.

Не треба заборавити ни на улогу коју пчеле имају у опрашивању. Јасно је да без њих земљорадници губе много, а самим тим и ми као потрошачи.

Да ли као појединци можемо нешто да учинимо како бисмо спречили даљи развој пчелиње пандемије? Не баш, али постоји нешто што бисмо могли урадити да се изборимо са нашом.

Пандемија новог коронавируса није готова. Држимо дистанцу.