Полиетилен-терефталат (ПЕТ) је врста пластике која се највише користи. До експанзије у коришћењу је дошло 90-их година прошлог века када је већина светски познатих брендова у индустрији освежавајућих безалкохолних пића стаклене флаше заменила ПЕТ флашама. Од тада до данашњег дана употреба ПЕТ-а је у сталном порасту, а моменти који су значајно утицали на додатно повећање употребе су они када је произведена ПЕТ амбалажа у коју могу да се спакују млечни производи и пиво.
ПЕТ амбалажа има велику примену, користи се за паковање: воде, уља, сокова, пива, вина, млека (чак и дуготрајног), кућне хемије, хемијских средстава која се користе у пољопривреди, фармацеутских производа и др. Предности ПЕТ амбалаже које су довеле до тако масовне употребе су бројне. За почетак, маса флашице направљене од ПЕТ-а, која има запремину 500 ml, 10-15 пута је мања од флашице направљене од стакла. Даље, ПЕТ амбалажа се брзо израђује и лако обликује тако да може имати облик и боју коју год пожелимо. Може бити кристално провидна, као стакло – а није ломљива. ПЕТ амбалажу одликују још и ниска производна цена, неотровност и еколошка прихватљивост због могућности рециклирања.
Оно што произвођачима пића задаје проблем када је ПЕТ амбалажа у питању је што за разлику од стакла није потпуно непропусна за гасове и то се покушава решити сталним иновацијама.
Због своје стабилности, ПЕТ амбалажа се веома добро рециклира и вишекратно користи. Ипак, ту постоји пуно проблема са аспекта екологије и одрживог развоја.
Први проблем су огромне количине нове ПЕТ амбалаже која се производи јер, иако постоји систем рециклаже „од боце – боца“, већина брендова убацује само до 10% рециклираног ПЕТ-а у своје производе плашећи се да потрошачи неће волети амбалажу која није баш кристално провидна. Систем „од боце – боца“ је једини начин да се не стварају нове количине ПЕТ-а или да се бар значајно смање.
Други проблем је што, у просеку, свака трећа флаша заврши у неком екосистему, најчешће океану.
Ситуација је таква да, према Гринпису, већ сад на свака 4 m2 у Медитерану постоји по један комад пластике, а процењује се да ће 2050. године маса укупног рибљег фонда бити мања од укупне масе пластике у светском мору.
Постојећи амбалажни отпад се може рециклажом претворити и у друге производе, што је мање пожељан начин рециклаже, али и даље добро управљање отпадом. Рециклажом ПЕТ-а се добија и влакно које се користи за израду одеће (око 25 флаша од 2 l за једну јакну), намештаја, тепиха, пуњења за душеке и јастуке. Користи се и као геотермална подлога за путеве, санитарне депоније, за изолацију у грађевинарству, као и за израду ПЕТ-траке која због својих карактеристика може да замени челичну траку у паковању.
Последњих година може се приметити тренд смањења масе боце и затварача. Код неких затварача маса је смањена 2 до 3 пута, што не утиче на карактеристике производа, а значи 2 до 3 пута мању масу амбалажног отпада.
Најновије решење пластичног отпада из океана нуди овог лета један велики произвођач спoртске опреме који је на тржиште избацио специјалне патике. Направљене су од пластике из мора (95%), сваки пар од око 11 флаша. Коштају између 180 и 200$. Циљ ове компаније је да постепено престану да користе пластична влакна која нису пореклом из морског отпада.
У Србији, пластични амбалажни отпад чини око 4% укупне количине отпада, а рециклажом је обухваћено свега 15% укупног отпада.
Ступањем на снагу Закона о амбалажи и амбалажном отпаду 2009. године уведен је принцип „загађивач плаћа“, а сам систем је организован у складу са директивама ЕУ које налажу прописивање националних циљева о количини амбалаже коју је потребно рециклирати.
Оно што је проблематично код нас је што се ти циљеви испуњавају из комерцијалног и индустријског сектора, док се сакупљање из комуналног сектора скоро потпуно занемарује.
Поједини градови и општине у Србији покушавају да успоставе систем за одвојено сакупљање рециклабилног отпада из домаћинстава, што је први корак ка рециклажи. Охрабрујуће је то што велики број грађана показује добру вољу за учешћем у таквим пројектима који су за сада добровољног карактера.
Свако од нас може дати свој допринос решавању овог проблема и то на више начина:
- Укључите се у акцију „Чеп за хендикеп”
- Ако живите у Београду, укључите се у пројекат ЈКП „Градска чистоћа” који се зове „Еко-кесе за чистији град”. Ако нисте из Београда, распитајте се да ли у вашем граду постоји неки сличан рециклажни пројекат.
- Користите амбалажу за вишекратну употребу кад год сте у могућности.
- Користите већа паковања јер, на пример, један балон има 1,5 пута мање пластике него четири флаше.
- Будите креативни, па пластичну амбалажу поново употребите.
