Амерички научници су коначно израчунали – 8.3 милијарде тона пластике је произведено до данас. То је, сложићете се, огромна количина материјала произведена у протеклих 65 година.
Уколико не можете да замислите 8.3 милијарде тона пластике, покушајте да замислите милијарду слонова.
Проблем са пластиком је што нам је она потребна само кратко и убрзо је одбацујемо. Свакодневно. Више од 70% од укупне производње је тренутно у виду отпада, већина на депонијама, али и велика количина која завршава у океанима и осталим природним екосистемима.
Веома брзо стремимо ка „Планети Пластика“ и ако не желимо да живимо у таквом свету морали бисмо поново да размислимо о томе како користимо одређене материје, у овом случају пластику.
Др Роланд Гејер
Да видимо шта су то прерачунали. Ево неких кључних бројки:
- До сада је произведено 8,3 милијарде тона сирове пластике
- Половина овог материјала је произведено у протеклих 13 година
- Око 30% материјала се и даље користи
- Само 9% одбаченог материјала се рециклира
- Око 12% је спаљено, док је 79% одложено на депоније
- Амбалаже су предмети који се користе најкраће – углавном мање од годину дана
- Најдуже се користе предмети који се користе у конструцијама и машинама
- Тренутни тренд указује на 12 милијарди тона отпада до 2050. године
- Стопе рециклаже у 2014. години: Европа (30%), Кина (25%), Сједињене Америчке Државе (9%)
Пластика је, неоспориво, фантастичан материјал. Стабилан и одржив, као ни један други који данас користимо. Управо су ове особине пластике у исто време и велики проблем са којим се суочавамо. Ниједан облик пластике који данас користимо није биоразградив. Не постоји начин да убрзамо процес разградње пластике (пластика се у природи разграђује од 200 до 1000 година). Рециклажа је један од начина за одрживост када је у питању пластика, као и неке новије формуле које би могле да буду биоразградива алтернатива, међутим, сам процес производње је толико јефтин да је тешко спречити га. Пластику је могуће рециклирати и до 20 пута мада је запажено да и оно што јесте рециклирано, прошло је процес једном, евентуално два пута. Рециклирањем свеукупне пластике генерално бисмо знатно успорили процес затрпавања планете и купили време за проналажење нових решења. (Више о рециклажи у Београду можете прочитати у тексту: Зашто је рециклажа битна?)
Питање пластике је једно од горућих тема данашњице. Пластика негативно утиче на целокупно окружење, првенствено на океане и ако желимо да живимо онако како смо навикли, морамо да се запитамо да ли је то могуће ако уништимо један од најраспрострањенијих екосистема.
Оно што ви можете да урадите јесте – не узимајте сламчице, не купујте флаширану воду и сокове, не купујте воће и поврће умотано у пластику, рециклирајте. 🙂
Извор: http://www.bbc.com/
Научни рад: R. Geyer at University of California, Santa Barbara in Santa Barbara, CA el al., “Production, use, and fate of all plastics ever made.”
