Насловна Активизам и едукација Пластичне кесе

Пластичне кесе

8936
4
Време читања: 3 минута

Полиетилен је од 1950. године у масовној употреби. Главни проблем настаје са кључним производом од полиетилена, а то је пластична кеса. Пластична кеса је симбол потрошачке културе која иза себе оставља гомиле отпада.

Полиетиленске кесе су јако штетне за животну средину јер се не разграђују у природи, а њихова рециклажа је скупа и тешко изводљива. Будући да су лагане и мале, пластичне кесе често не заврше у ђубрету већ у природи где њихово разграђивање траје стотинама година.

Процењује се да кесу користимо само двадесетак минута, а њој је потребно 400-1000 година да се разгради. Ако се узме у обзир и чињеница да се у Србији дневно употреби и баци око 7 милиона пластичних кеса, а у свету два милиона сваког минута, лако се долази до закључка да имамо проблем.

Пластичне кесе заиста изгледају безазлено, али су веома опасне по животну средину. Лагане су па их ветар лако разноси на велике удаљености и има их све више и више. У природи остају стотинама година, цепкајући се на ситне комаде, али никад не нестају у потпуности.

Под утицајем УВ зрака пластика се распада на све мање и мање комадиће и већина пластике у океанима су честице мање од 5 mm и лакше од 1 g и оне чине ‘пластичну супу’ која плута на дубини до 100 m. Плутајуће пластичне честице привлаче перзистентне органске загађиваче (POPs) из околне воде и остају близу површине где их морске животиње могу прогутати и унети у ланац исхране.

Осим тога, бар 100.000 животиња (међу њима и домаћих) годишње умре од гушења пластичним кесама, јер их грешком узму као храну, а многе од њих се упетљају у кесе и не могу да се ослободе.

Пластичне кесе праве велике проблеме и у неразвијеним подручјима, где су чест узрочник зачепљења канализације и последично избијања зараза.

Многе земље се против пластичних кеса боре разним таксама. Најстарија такса на кесе из 1993. године потиче из Данске, а резултат је био 60% мање коришћење пластичних кеса, док је Ирска таксом од 22 евроцента успела да смањи њихову употребу за 90%. Постоје и земље које су због лоше имплементације оваквих мера остале без већих резултата.

У ЕУ се у просеку троши око 200 кеса годишње по становнику. Законом из 2015. године чланицама се налаже да прогресивно смањују коришћење пластичних кеса на 90 по становнику до 2019. а затим на 40 кеса до 2025. године. Неке земље су већ достигле ове циљеве, а неке ће морати баш да се потруде.

Након усвајања овог прописа, остала је неизвесна будућност биоразградивих пластичних кеса.

Они који подржавају биоразградиве кесе кажу да оне представљају одрживу алтернативу док противници тврде да се пластика заправо не разграђује него претвара у отровне микро честице. Европска комисија би требало да испита утицај биоразградиве пластике на животну средину и да у току ове године одлучи како ће се тај материјал третирати.

У Србији се користе пластичне кесе без адитива (обичне полиетиленске кесе) и кесе са адитивима (то су кесе којима је у процесу производње додат адитив за оксидациону разградњу и биоразградњу). Према подацима Агенције за заштиту животне средине од 2010. године, када је уведена такса која је за неразградиве кесе 10 пута већа, њихова производња се смањила за 2-3 пута.

Најбоље решење је свакако оно које ће допринети да имамо што више кеса које ће се употребљавати више пута и да те кесе буду биоразградиве.

Проналажење одговарајуће замене за пластичну кесу која би била оправдана са економског и еколошког аспекта није лак задатак. Рецимо, папирне кесе не представљају проблем као отпад, али њихова производња  захтева више сировина, енергије и изазива веће загађење у процесу производње.

Док се не пронађе адекватна и за све прихватљива замена, у напору да се смањи употреба пластичних кеса, њихова цена ће имати пресудну улогу у одлуци – узети или не узети кесу.

Свако од нас може дати свој допринос решавању овог проблема ношењем платненог цегера. Некада је то био неизоставни део садржаја сваке женске ташне, а данас може постати и модни детаљ. Можете га, уз мало вештине и сами направити од старе гардеробе и тиме дуплирати свој позитиван утицај, а можете га и добити у промотивним кампањама разних брендова.

Када носите цегер, немојте на њега заборавити и немојте одустати од њега зато што касирка већ отвара кесе и почиње да пакује намирнице (она само ради свој посао), већ јој реците: „Не треба ми кеса, хвала! Имам свој цегер!”

4 КОМЕНТАРИ

  1. Већ годинама користим те платнене кесе (које сви зову цегерима) и просто ме гризе савест кад у продавници морам да узмем кесу, ако немам платнену са собом. Али зато продавцима некад не могу да објасним да ми кеса НЕ ТРЕБА – изузетно су упорни и не слушају шта им се каже. Ја кажем да кеса не треба, они настављају да отварају нове и пакују у њих. Невероватно.

    • Razumem Vas u potpunosti jer mi se svakodnevno isto to dešava u prodavnicama. Trudim se da ne zameram kasirkama, jer znam da to rade kao sastavni deo svog posla i često imaju problem sa nezadovoljnim kupcima koji bi svaki artikal u posebnu kesu. Za sada je na nama da budemo uporniji od njih, ali uskoro će svi morati da promene navike vezane za kese.

      • Јао, да. Исто сам тако почела да, кад купујем поврће, ако све може да стане у једну кесу, измерим на ваги и откуцам налепницу и ставим више налепница на исту кесу, тако да смањим употребу кеса колико год могу. То је посебно корисно кад имам: једну тиквицу, један патлиџан, две паприке, један црни лук… Зашто у 4 кесе кад све може у једну? 🙂

  2. I’m extremely impressed with your writing skills as well as with the layout on your weblog.
    Is this a paid theme or did you customize it yourself? Anyway keep up the nice quality writing, it’s rare to see a nice
    blog like this one nowadays.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име