Поред имена црни ибис, Plegadis falcinellus носи још назива, попут ражња или блиставог ибиса. Он је птица средње величине, чија дужина варира од 46 до 66 центиметара. Распон крила достиже и до једног метра. Карактеристичан кљун је сиве боје и накривљен је надоле. Ову птицу краси тамносмеђа боја перја са металним одсјајем који може бити бакарни или зеленкаст.
Станишта црног ибиса су слатководни сливови, мочваре, али и ушћа река. Најчешће живе заједно са чапљама, док су им гнезда, направљена од гранчица, смештена на дрвећу или у жбуњу. Исхрана ове врсте птица базирана је на воденим бескичмењацима, инсектима, понекад риби, а кљун им помаже да траже храну по муљу или блату. С обзиром на то да је птица селица, сеоба црног ибиса почиње у августу, а враћа се почетком пролећа, у априлу.
Мужјак и женказаједно праве гнездо које може бити готово за свега два дана. Следи полагање јаја, која су специфичне плавозелене боје. Младунци долазе на свет након три недеље и родитељи по потреби греју или штите младунце од сунца.
Повратак црног ибиса у Србију
Иако је ова птица широко распрострањена, у нашој земљи није виђена од шездесетих година прошлог века. Програм спасавања под називом „Повратак ибиса” који датира из 1997. године био је базиран управо на спасавању природних вредности Обедске баре, међу којима је најважнија вредност управо црни ибис и његов опстанак у Србији.
Међутим, пријатне вести обрадовале су нас пре пет година када се црни ибис појавио на Обедској бари. Ове 2021. године, црни ибис нас је поново изненадио када је виђен на Бељарици, која је, поред тога што представља праву оазу Београда, значајна као животно станиште многих врста.
Занимљивости
Први међународни скуп о заштити црног ибиса био је посвећен посвећен додатној заштити, моноторингу, као и очувању и унапређењу популација црног ибиса. Догађај је одржан 2017. године у новембру. Место одржавања је био Национални парк Доњана, који се налази у Шпанији. Тада су експерти истакли да је дошло до смањења бројности ове врсте у земљама источне Европе и Медитерана.
Црни ибис своје зиме проводи у Африци, на обалама Средоземног мора. У Египту се сматра светом птицом јер долази на обале Нила непосредно пре него што ова река почне да плави, те се сматра весником плодног периода.
Када на свет треба да дођу младунци, на јајима наизменично леже оба родитеља. Ситни и прекривени перјем, младунци након две недеље полако почињу да лутају сами по станишту, а већ са два месеца постају потпуно самостални.
За крај, црни ибис је идеалан подсетник да морамо неговати и чувати природна станишта и да је могуће макар мало успорити време и обновити оно највредније што природа даје.