Иако смо тренутно већином окружени лошим и тужним вестима, једна јако лепа вест стиже из Националног парка Копаоник.
Недавно је територија овог националног парка постала богатија за шест јединки европског јелена (Cervus elaphus L.), три женке и три мужјака, који су из војвођанског ловишта у Бачу премештени на Копаоник. Пространство овог националног парка је према истраживањима једно од најпогоднијих за развој ове врсте јелена. Иако Србија има повољне географске одлике за развој европског јелена, истраживања од пре пар година говоре да је тек нешто мање од 5.500 јединки насељавало српске шуме. Стручњаци процењују да годишњи одстрел износи око стотинак јединки. Међународна унија за заштиту (IUCN – International Union for Conservation of Nature) природе креирала је листу директних претњи које могу утицати на опстанак неке врсте. Према подацима, директну, а уједно и највећу претњу за опстанак европског јелена на нашем поднебљу представља човек. Како IUCN саопштава, европски јелен не представља врсту која је угрожена или јој прети опасност да нестане.
Историјски остаци говоре у прилог томе да је подручје наше земље одвајкада било природно станиште ових животиња. Како би се ово одржало и у наредни годинама, насељавање и развој ове врсте јелена се наставља.

У циљу квалитетног узгоја европског јелена подигнута је једна од најсавременијих узгајивачница која се простире на 230 хектара планинског пространства Копаоника. Иако је европски јелен честа појава у шумама Европе, Азије, Америке и Новог Зеланда, на територији Копаоника последњи пут је регистрован од стране Јосифа Панчића 1856. године. Од тада се број јединки европског јелена у нашим шумама смањивао. Професор Драган Гачић са Шумарског факултета Универзитета у Београду каже да се разлози нестанка могу наћи у илегалном лову, сечама шума и др. Поједини аутори процењују да се пад у броју јединки, не само европског јелена, већ целокупне дивљачи бележи од осамнаестог века, а чији се разлози налазе у лошем друштвеном положају тадашњег човека. Захваљујући пројекту који је покренут у сарадњи са Управом за шуме при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, у протеклој и овој години насељено је тридесет јединки европског јелена у Србији. Наставак акције се планира и за наредну годину. Процењује се да ће за пар година ове једнике бити пуштене у природу, да саме населе пространства Копаоника, као и остале пределе Србије. Циљ пројекта је стварање генетички здраве популације ове животиње, која је симбол дивљине.