NaslovnaŽivi svetBiodiverzitetPožari u Amazoniji – šta se dešava sa životinjama?

Požari u Amazoniji – šta se dešava sa životinjama?

383
0

Tokom ovogodišnjih požara koji su zahvatili Amazoniju, najviše se pričalo o devastiranim šumama, koje su od izuzetnog značaja za regulaciju globalne klime. Međutim, manje je poznato da su amazonske prašume jedan od najvećih i najraznovrsnijih skladišta biljnog i životinjskog sveta, i da su brojne biljne i životinjske vrste koje žive u njima endemske. Nažalost, požari uništavaju sve pred sobom, što znači da za veliki deo biljnog i životinjskog sveta ne postoji mogućnost spasa. 

U amazonskim prašumama živi više od 2000 različitih vrsta životinja. Njih čini preko 427 vrsta sisara, 1300 vrsta ptica, 427 vrsta vodozemaca, 3000 vrsta slatkovodnih riba i preko 370 vrsta gmizavaca. Pored toga, u prašumama se može naći i preko 2 miliona vrsta insekata. Brojne životinje koje žive u Amazoniji su poznate širom sveta, kao što su džinovska anakonda, crni kajman, sisari poput drekavca, tamarina, majmuna veverica, majmuna pauka, jaguara, lenjivca i ružičastog rečnog delfina. Amazonija je i jedno od najraznovrsnijih područja za ptice na svetu. Veliki šareni papagaj ara i tukan su najzanimljivije vrste, i na neki način simboli amazonske prašume.

Tukan

Amazonija je veoma specifična u odnosu na druge ekosisteme. Ima veoma bogat biodiverzitet upravo zato što prirodno nije podložna požarima. Visoke temperature, velika vlažnost vazduha i svakodnevne kiše su sastavni deo ovog jedinstvenog ekoregiona. Iako se požari ponekad prirodno dogode, oni su obično malih razmera i gore nisko na zemlji. Amazonija je evoluirala milionima godina bez požara, što znači da za razliku od nekih drugih šuma u kojima je vatra prirodan i neophodan deo ekosistema, njenim biljkama i životinjama jednostavno nedostaju neophodne adaptacije da bi preživele požare, ali i veliki uticaj toplote koju ona donosi. 

Ara (Makao)

Za opstanak vrsta veoma je bitno da li se određena vrsta u svojoj evolucijskoj pozadini razvijala sa čestim požarima. Ukoliko nije, teže će joj biti da opstane, u odnosu na druge vrste koje su se prilagodile ekosistemima u kojima su požari česta pojava. Životinje koje žive u Amazoniji svakako nisu prilagođene da se nose sa ovakvim uslovima. Tokom požara, životinje pokušavaju da se spasu begom, ukopavanjem u zemlju ili ulaskom u vodu, u zavisnosti od njihovih prirodnih sposobnosti. Određene osobine mogu biti korisne usled požara. Velike, brze i pokretne životinje poput jaguara, puma, tapira, pekara, kao i mnogih vrsta ptica, mogu uspeti da pobegnu. Ali za životinje koje se sporo kreću, poput lenjivca, mravojeda, kornjača, sitnih sisara, kao i manjih stvorenja poput žaba i guštera, gotovo da ne postoji mogućnost preživljavanja. Većina životinja izgori ili umire od posledica udisanja dima.

Lenjivac

Veoma je bitno naglasiti i koliko požari mogu izmeniti čitave ekosisteme. Ovo možemo videti i na primeru lanca ishrane. Postoje brojne vrste životinja koje su razvile kamufliranu kožu koja podseća na koru ili lišće drveća, u cilju da se sačuvaju od predatora. Nakon uništavanja i nestanka šuma, one postaju veoma lak plen. Samim gubitkom šumske nadstrešnice, gubi se i stanište mnogih vrsta životinja u prašumi, s obzirom da najveći broj živi visoko u krošnjama drveća Amazonije. Pored staništa, vatra odnosi i plodove sa drveća kojim se hrane mnoge životinje. Generalno, kada nestane šumska nadstrešnica, ostaje ogolićeno zemljište, svetlost dopire do delova šume koji su bili van njenog domašaja, i na taj način se trajno menja protok energije u celokupnom ekosistemu. Životinje koje žive u vodi, možda nisu direktno izložene vatri, ali nisu ni poptuno zaštićene. Vatra utiče na povećanje temperature i izmene u hemijskom sastavu vode do te mere da onemogućava život u njoj. Brojni vodozemci, koji žive delimično iznad vode, imaju problem sa udisanjem štetnih gasova, kao i ostale životinje.

Ružičasti rečni delfin
Izvor: https://www.delfinamazoncruises.com

Dugoročni efekti požara koji su zahvatili Amazoniju i njen živi svet mogli bi biti katastrofalni. Ne samo da nestaje biljni i životinjski svet, već se narušavaju i srodni ekosistemi u kojima su sva živa bića međuzavisna. Npr. ako bi jedna životinjska vrsta izumrla, to bi imalo širi uticaj na sve ostale organizme u okruženju. Otrilike 80% stabala u Amazoniji zavisi od određenih životinjskih vrsta koje imaju ulogu u raspršivanju njihovih semena po čitavom području, i na taj način omogućuju rast novih stabala. Kada nestanu te životinje, odjednom nestaje i sposobnost brojnih stabala da se regenerišu. Tu zapravo i leži najveći problem koji uzrokuje ovakve ekološke katastrofe, a to je razlika između načina na koji priroda funcioniše i načina na koji čovek razmišlja. 

Velika je tragedija što je toliki broj biljaka i životinja žrtvovan zarad ekonomske dobiti u narednih nekoliko decenija. Bitni ekonomski problemi, kao što su svetski porast broja stanovnika i potreba za većom proizvodnjom hrane, ne mogu da se reše kratkoročnim planovima i zato je neophodno stvoriti adekvatan model održivog razvoja.

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime