Док сам писала текст „Значај голубова“ и о методи контроле рађања, донекле сам се осећала лоше. Запитала сам се како би било да нама неко узима децу, убија нас или нас стерилише? По чему се то ми разликујемо од гомиле голубова, уличних паса или било које инвазивне врсте?
Мислим да је довољно да се нађете на неком догађају и помислите „Ух, превише људи “. Али оно што стварно запањује је статистика. Све до 19. века у свету није било више од милијарду људи! За 200 година од тих милијарду људи настало је преосталих 6,5 милијарди. Сваког минута роди се 170 људи.
Сличан график смо већ приказали у тексту „11.07. – Светски дан популације“.
Нагли раст популације није новост специфична за људску популацију. Многе популације различитих организама када се нађу у погодној животној средини карактерише брз раст. Оно што тај раст контролише су ресурси и међусобни односи. Превише јединки ће бити у компетицији за храну, простор, партнера и то доводи до повишене смртности. Такође ће бити лако доступни предаторима. Тако се у природи контролише бројност. Након индустријске револуције услови за човека су се нагло побољшали. Технологија стално напредује и успешно смо се одбранили од свих потенцијалних предатора. Тада почиње нагли раст наше популације. Управо оно што и даље регулише нашу бројност је компетиција за различите ресурсе, што води ратовању. Међутим, ниједна особа вам неће рећи да жели у рат. Сви желимо да живимо у миру, што би значило да нам треба више хране и других ресурса. Зато људи морају обратити пажњу на своје окружење, бити свесни ограничења природе и покушати да сами одрже своју бројност. У супротном ће глад и ратови бити неизбежни. То већ можемо видети на делу. Више људи значи већу потребу за обрадивим површинама и интензивније крчење шума. Генетски модификована храна постаје неизбежна јер је отпорнија на штеточине и добија се већи принос, па се више људи може прехранити. Више људи значи више отпада и загађења, више уништених станишта других организама, све више угрожених врста. Видимо да су сви главни проблеми везани за саму бројност људске популације и зато се ово питање никако не сме занемаривати.
Оно што знамо је да су људи још из античких времена знали да контролишу свој фертилитет. Хипократ је у те сврхе описао употребу дивље шаргарепе. Семена ове биљке блокирају синтезу прогестерона и имплантацију ембриона. Жене су користиле различите биљке од којих су правиле чајеве или баријере како би спречиле зачеће. Наравно, постојале су и много суровије методе као што је убиство новорођенчади и насилни прекиди трудноће. Иберци, Асирци, Египћани, Индијанци, Грци, Римљани и други народи су преносили ова знања. Међутим у то време није било потребе за глобалном контролом рађања због свих других претњи са којима се човек суочавао које су угрожавале његов опстанак.
Који су разлози зашто данас у одређеним регионима света долази до наглог пораста броја људи?
- дечји бракови проширују репродуктивни период и ускраћурју децу потребног образовања о репродукцији и подизању деце
- недоступност здравствених установа у руралним срединама доводи до високе смртности новорођенчади због чега људи рађају много деце како би бар нека преживела
- продаја деце и запошљавање деце ради већег приноса у породици су битан разлог за рађање што више деце
- дискриминација жена углавном под утицајем религије (Муслимани верују да је њихов смисао на Земљи да дају што више потомака, док Индуси верују да је улога жене да роди што више синова)
- забрана контрацепције од стране религије што је поготово било изражено код Католика раније
- сиромаштво које је разлог за продају деце
- неправила расподела моћи и дискриминација одређених група
Видимо да су сви наведени разлози углавном повезани. Након индустријске револуције пораст прихода је доводио до пораста популација. Али даљи пораст прихода је омогућио да се више улаже у опстанак и едукацију једног детета. Постаје битан квалитет, а не квантитет. Зато је данас ситуација таква да је фертилитет највиши у сиромашним земљама.
На сликама изнад можемо видети густину насељености различитих региона света. Јасно се уочава да је највећа насељеност у Индији, Бангладешу, Источној Кини, Нигерији, али је велика густина насељености и у неким деловима Европе.
Истраживања из ’70. година указују да у свим светским друштвима постоји снажна жеља за контролом фертилитета. Породице већином имају више чланова него што су родитељи планирали. Половина жена у свету не жели да има више деце него што има тренутно, али ова жеља често не успева у пракси. Углавном је тако у сиромашним земљама где нема довољно знања о методама за контролу рађања.
Покрет за контролу рађања почиње интензивно да се развија тек после II светског рата. Постоје негативна мишљења о контроли рађања. Неки указују на нацистичке методе стерилизације које су такође служиле за контролу репродукције одређених група. Да, покрети за контролу рађања су усмерени на сиромашне земље у развоју, земље Трећег света. То може изгледати као селекција, поготово уколико су мере агресивне. Не подржавам стерилизацију, убијање нити било који сличан облик контроле рађања, али мислим да свака особа треба да се запита при рађању детета како ће то утицати на цео свет.
Постоје многа мишљења на ову тему: масовно убијање сиромашних, криминалаца, терориста. Чак су поједини научници (Dr. Eric R. Pianka) држали предавања о потреби елиминације великог броја становника употребом вируса. Наравно да моћницима ово одговара у политичке сврхе, то се не може порећи. Више ресурса за њих и мања маса коју је лакше контролисати. Сигурно се неће сами понудити да ограниче сопствени фертилитет.
Индустрализација земаља Трећег света ће највероватније довести до стагнације даљег раста људске популације до 2050. Након тога ће наша бројност опасти. Да би се ово десило треба ширити свест, промовисати равноправност, употребу контрацептивних средстава, активирати и мушкарце да учествују у планирању породице, подстаћи строже законе против трговине и запошљавања деце. У многим случајевима се награда за мали број деце добро показала. Е ту долазимо у додир са нашом државом. Мислим да нови закон за рађање више деце неће много доброг донети. Прво спречите да наши млади одлазе, онда ћете видети да нас има довољно. А зашто одлазе?
Битно је да ова тема покреће и друга важна питања: да ли дозволити абортус, да ли спречити имиграцију и затворити границе, да ли забранити разводе осим у случајевима злостављања (особе са већим бројем брачних партнера теже да имају више деце)…Све у свему много тога за размишљање !
