Олује, поплаве, цунамији, земљотреси и суше су природне непогоде, што значи да их изазивају природни процеси планете Земље. Многе природне непогоде су баш због тога уско везане за одређене географске области, тако је на пример цунами могућ само у приокеанским областима. Упркос томе што су ове непогоде природне, многе људске активности утичу на њих и то углавном на лош начин.
Поплаве
Поплаве су узроковане различитим појавама, као што су обилне падавине, клизишта, нагомилавање леда у рекама или чак рушење бране, а представљају изливање реке на суво земљиште. Најчешће настају у периоду обилних и честих киша. Поплаве су велика опасност за околну пољопривреду, као и за насеља јер уништавају имовину. Ређе, жртве могу бити и људи. Изливање реке се не може у потпуности спречити, али постоје начини да се избегну и предупреде веће штете. Насипи око равничарских река се граде баш да би ублажили стална изливања, као и смањили опасност од поплаве. Све равничарске реке плаве око себе, с тога градња јако близу речног корита спречава нормално осциловање речног водостаја, што чини поплаве вероватнијим. Затрпавање речног корита отпадом такође повећава могућност настанка поплаве.
Суше
Суше су, поготово у одређеним климатима, потпуно неизбежне, а настају након дужег периода великих врућина и изостанка падавина. Суше уништавају саднице и временом могу направити проблем у снабдевању водом. Сушне године доносе недостатак хране, самим тим и економски губитак.
Олује
Олује су поремећаји у атмосфери, обично у форми разорног ветра. Могу бити праћене и обилном кишом или грмљавином. Размере олуја могу бити разноврсне, од оних које ће сломити гране дрвећа, одувати отпад са улица и отежати кретање, до торнада и чак урагана. Урагани и тајфуни су иста појава, само се на северноамеричком континенту користи назив ураган, док се тајфун зове у Источној Азији. Урагани и тајфуни су уско везани за приокеанске области, зато што је за њихово формирање потребно велико и топло водено тело, као и влажан ваздух изнад њега. Водена пара се креће нагоре, изнад дела океана где је низак атмосферски притисак, и тако настају велики кишни облаци који се ротирају док се уздижу. Када коначно дођу до копна које је поље ниског притиска, урагани и тајфуни изруче сву ту накупљену кишу, у пратњи јаког ветра насталог ротацијом ваздуха. Урагани и тајфуни праве огромне штете у пољопривреди и на имовини. Нажалост, могу однети и људске жртве.
Да би торнадо настао, потребно је да се велики топли и влажни ваздушни фронт, који долази са већег воденог тела, судари са великим хладним и сувим ваздушним фронтом са копна. При судару, топао ваздух јури нагоре и при томе почиње да се врти. За стварање торнада потребно је тло без великих препрека, односно великих планинских венаца, због чега не настају у Европи, већ само у деловима где постоје простране равнице.
Пожари
Пожари могу бити природна појава, али могу настати и као резултат непажљивог људског деловања. Они су у многим већим шумским областима сасвим нормална сезонска појава. Ти пожари су довољно мали да се шума може несметано обновити. У пределима који су посебно склони пожарима, сува вегетација се превентивно и контролисано пали како не би касније потпирила пожаре који настају. Нажалост, последњих година пожари су све чешћи и све озбиљнији. Први разлог је то што се велики шумски предели крче зарад садње плантажа или прављења фарми. То крчење се често врши управо паљењем шуме како би се што брже и јефтиније рашчистило тло. Ово је посебно учестало у приекваторијалним областима где се саде плантаже палми и сличних тропских биљака, као и на северноамеричком континенту приликом ослобађања простора за фарме говеда. Други велики чинилац су све веће температуре које иду у прилог пожарима. Климатске промене и немарно себично понашање доводе до алармантних пожара, као што смо могли да видимо при крају прошле и почетком ове године.
Нажалост, пожари нису једине учесталије и погоршане природне непогоде услед климатских промена. Суше, као и поплаве, а и урагани, олује, тајфуни и торнада, су све учесталији и озбиљнији.
Иако су можда рекордне температуре постављене и пре сто година, или се најгори пожар десио пре педесет, не значи да се клима није погоршала. Тада су ти екстреми то заиста и били екстремни догађаји, јако ретки у мору уобичајених. Данас, нажалост, екстреми постају нормала. Ако се настави немарно понашање према природи, овакви ужасни догађаји ће бити још чешћи.
