NaslovnaVestiDogađajiŽivot od prirodnih materijala

Život od prirodnih materijala

1210
4

Dok sagledavamo celokupnu situaciju u kojoj se nalazi životna sredina i shvatamo da stvari mogu i moraju da budu bolje, svako od nas donosi neke male odluke kojima doprinosimo zdravijoj budućnosti. „Neću više koristiti plastičnu ambalažu“, „Manje ću se voziti automobilom, a više biciklom“, „Ješću manje mesa“, „Štedeću električnu energiju“… Svaka takva odluka čini male korake koji nas mic po mic primiču konačnom cilju, zdravoj životnoj sredini.

U mestu Jevremovac, u blizini Šapca, zajedno sa decom, žive Nada i Milan Đupovac za koje slobodno možemo reći da ka tom cilju šetaju bar dva koraka ispred ostalih.

Godine 2017. porodica Đupovac sopstvenim rukama je, uz nesebičnu pomoć nekolicine prijatelja, izgradila porodičnu kuću od prirodnih materijala. Za izgradnju čitave kuće od 104 m2 bilo je potrebno svega deset meseci, a Đupovci su u izgradnju uložili oko 20.000 evra.

Kuća je u potpunosti izgrađena korišćenjem materijala poput drveta, trske, slame,  zemljanog maltera i smole u kombinaciji sa modernim, zelenim tehnologijama.

Više o samoj izgradnji i materijalima koji su korišćeni možete saznati i sa fejsbuk stranice kuće od prirodnih materijala.

Kuća od prirodnih materijala danas je u potpunosti izgrađena i funkcionalna. Do sada se pokazala kao izvrsno i energetski efikasno stambeno rešenje, budući da je kuću lako zagrejati i održavati prijatnu temperaturu i vlažnost vazduha u njoj. Zimi nikada nije prehladno, leti nikada nije pretoplo.

Đupovci su na svom domaćinstvu otišli i korak dalje, pa su pored tradicionalno izgrađene kuće od prirodnih materijala uveli i princip novih tehnologija koji im pomažu što u ekonomičnosti, što u održivosti. Kuća tako poseduje solarne panele za proizvodnju električne energije, vakuumski sistem za grejanje vode solarnom energijom, kolektor za kišnicu i filter sive vode. Drugim rečima, sve što je potrebno za jedno nezavisno, energetski efikasno domaćinstvo. Takođe, poseduju i baštu u kojoj samostalno, po svim principima organske proizvodnje, uzgajaju hranu.

Danas, Nada i Milan zajedno sa arhitektom Vukom Krstićem (projektantom njihove kuće) uveliko spremaju školu prirodnog graditeljstva kako bi svoja znanja i iskustvo preneli na što više ljudi zainteresovanih za moderan život u skladu sa prirodom.

Cilj škole biće da svi polaznici steknu dovoljno znanja da mogu samostalno da: planiraju izgradnju kuće, vrše odabir i nabavku materijala, organizuju alate i mesto izgradnje, bezbedno rukuju sa alatom i izvode radove.

Svi polaznici će biti u mogućnosti da učestvuju u izgradnji Centra za ekologiju koji je zamišljen da, kao i kuća porodice Đupovac, bude energetski efikasan i u potpunosti izgrađen od prirodnih materijala.

Nada i Milan će gostovati  4. februara u Centru Jezgro u Beogradu kada će govoriti na temu Povratak u prirodu i Gradnja prirodnim materijalima, a biće i više reči o Školi prirodnog graditeljstva. Više o događaju možete saznati ovde.

Ukoliko ste zainteresovani, posetite ih i vi, siguran sam da možete naučiti mnogo novih, dobrih stvari. Neko se možda i odluči da izgradi svoju kuću i malo ubrza korak ka životu u skladu sa prirodom.

4 KOMENTARI

  1. kao gradjevinskom inzenjeru vrlo mi je bila izazovna ova prica kao investicioni projekat od kojeg se moze i zaraditi. zasto leteti air srbijom kad ima wizz air, ryan air.. zaista.
    kao glavni problem pojavljuje se vlaga veca od 20% u bali slame. ja mislim da na nasim klimatima to vrlo lako moze da se postigne. od septembra do marta rel. vlaga u vazduhu je preko onih granicnih 70%. to je 7 meseci godisnje. (?) u srbiji milion tehnickih resenja o kuci od slame a ni jedan naucni eksperimentalni dokaz o difuziji i kolicini vodene pare u zidovima od slame.
    to su odradili kanadjani dugogodisnjim profesionalnim experimentima. dosli su do zapanjujucih(za nas obeshrabrujucih) dokaza. Pri tom i tom procentu vlage koji kod nas lako nastaje, u periodu (verovali ili ne) posle 10-15 godina pocinje da se javlja truljenje i da lete po kuci spore gljiva. hajde da se nadamo da ce nas vetar uspeti da osusi tu vlagu(ironija). ustedeti na izgradnji ili ustedeti na zdravlju. nije zelena gradnja uvek zelena.
    S postovanjem,
    milan

    • Poštovani Milane,

      Hvala Vam na Vašem komentaru. Uvek smo raspoloženi da nešto novo naučimo.
      Ukoliko ste zainteresovani za ovu temu, ne bi bilo loše da posetite porodicu Đupovac na gostovanju u Beogradu i da prodiskutujete o temi vlage sa njima ili projektantom Kuće od prirodnih materijala arhitektom Vukom Krstićem. Možda će biti zanimljivo čuti njihova iskustva i rešenja (ako postoje) za taj problem.

      Srdačan pozdrav,
      Sreten

    • Možda kod nas nema istraživanja ali ima u inostranstvu, brojni su dokumenti ovjavljeni o prolasku, zadržavanju vlage i zidovima od bala slame, pogledajte. Kombinacijom isturenih tremova i zemljanih maltera zidovima se produžava vek trajanja, a konstrukciona rešenja koja vam dozvoljavaju da vršite zamenu bala pojednostavljuju odražvanje koje korisnik sam može da obavi.

  2. Odlično zapažanje u vezi vlage, međutim, ako nismo baš isključivi što se tiče prirodnih materijala (mada ja ne vidim nijedan veštački … no to je posebna tema) mogli bi napravti izolacijski materijal koji neće dosvoljavati absorbciju, i kada se on upotrebi, pazeći da se ne stvara nestabilna “parna faza” mogu se postići zadovoljavajući rezultati. Jedno od rešenja treba da bude i mogućnost menjanja segmenata bez narušavanja celine. Takav pristup arhitektonskom rešenju konstruisanja objekta bi omogućio laku revializaciju bez velikog finansijskog učešća. Samoodrživost je reč koja polako počinje da poprima svoj oblik ali treba paziti na tzv antropogeni uticaj i što više koristiti prirodom date nam mogućnosti poput pasivne energije. Lako se sklizne u nedozvoljene vode pogrešnog korišćenja prirodnih resursa i onda dolaze samoopravdanja umesto samoodržanja … iliti popularnog ” održivog razvoja”

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime