Насловна Живи свет Биљке Природни токсини

Природни токсини

246
0

Шта је заправо отров? По тврдњама научника из средњег века, по имену Парацелзус: „Све супстанце су отрови, нема ниједне која то није. Једино права доза разликује отров од лека.“ Док са друге стране постоји дефиниција која каже следеће: „Отровом се назива свака хемијска супстанца способна да изазове смрт или озбиљну штету здрављу својим деловањем на ткива и телесне течности.“ 

Дакле, свака супстанца може бити отров. Узећемо као пример воду. Ако сада, у овом тренутку, попијемо 1,5 l дестиловане воде на празан желудац, може доћи до тровања или смрти. 9 kg кухињске соли, такође, може довести до смрти. Дакле, битна је доза коју уносимо у организам, тако исто и лек може бити отров, с тога доктори препоручују дозе које доводе до излечења.

На срећу, постоји област у медицини која се назива токсикологија. Бави се изучавањем физичких и хемијских особина отрова, начина на који делују на организам и разрађује методе лечења. 

Како постоје вештачки отрови, постоје и они коју су настали у природи од стране биљака, животиња и микроорганизама. 

Токсини микроорганизама

Токсини микроорганизама деле се у три групе:

  1. Егзотоксини – налазе се изван ћелије и лако се ослобађају у средину у којој бактерија расте. Ова врста токсина је термолабилна (то значи да се могу деактивирати температуром од 60 °С). 
  2. Ендотоксини – саставни су део ћелије у којој се налазе, разграђују се на нижим температурама од 60 °С и за разлику од егзотоксина не испољавају афинитет према одређеним органима. 
  3. Мезотоксини – „ни на небу, ни на земљи“ – слабо су везани за површину ћелије и само у одређеној мери се ослобађају у спољашњу средину у којој бактерија расте. 

Неки од познатих токсина микроорганизама су:

Clostridium botulinum Neurotoxins - microbewiki
Clostridium botulinum
Извор: https://microbewiki.kenyon.edu/

Токсин ботулинуса (Ботокс) који настаје као прозвод бактерије Clostridium botulinum. Уколико се отрујемо овим токсином, после 18 до 30 часова долази до поремећаја у желуцу и цревима, затим долази до фотофобије, сувоће у устима, носу и грлу, губитка апетита, а смрт настаје услед парализе. У естетској медицини се користи при затезању лица и смањивању бора тако што паралише мишић и трајно спречава настанак бора. 

Bacillus anthracis је грам позитивна бактерија која ствара споре и узрокује антракс, акутну и брзо напредујућу болест која погађа људе и животиње.

Микотоксини (токсини гљива)

Микотоксини су токсична једињења која природно производе одређене врсте плесни (гљивица) и печурака (гљива). Нежељени ефекти микотоксина на здравље крећу се од акутног тровања до дугорочних ефеката као што су недостатак имунолошког одговора и рак.

Токсичне гљиве припадају некој од две класе: 

Molecular Expressions Microscopy Primer: Specialized Microscopy Techniques  - Phase Contrast Photomicrography Gallery - Ergot (Claviceps purpurea)
Claviceps purpurea под микроскопом
Извор: https://micro.magnet.fsu.edu/
  • Аscomycetes
  • Deuteromycetes

Најпознатији представник јесте Claviceps purpurea која припада класи Аscomycetes. Занимљиво је то што једна гљива може да изазове две различите групе симптома: конвулзивни и гангренозни ерготизам. Конвулзивни карактерише нервна дисфункција, услед чега отрована особа криви врат и тело, такође се може појавити грчење мишића и халуцинације. У случају гангренозног ерготизма може доћи до губитка екстремитета, услед гангрене тј. смањења дотока крви у руке, ноге и уши. До овога доводи супстанца под називом „ерготамин“.

Печурке из рода Amanita (Зелена пупавка – Amanita phalloides и бела пупавка – Amanita verna) садрже две класе отрова – аматоксине и фалотоксине који узрокују смрт или кому. Могу се наћи и на нашем поднебљу, а поред њих отровна је и печурка лудара (Boletus satanas) и мала смрт (Galerina marginata).

Amanita phalloides и Amanita verna
Извори:https://i.pinimg.com/ и https://upload.wikimedia.org/

Биљни токсини

У зависности од старости биљке зависи и концентрација отрова, тако да млада биљка може имати већу или мању концентрацију отровне супстанце. Различити делови биљака, такође, садрже различите концентрације отрова.

Постоји пет група отрова биљног порекла, који се деле према ефектима на организам:

  1. Отрови који иритирају респираторни систем, налазе се у полену.
  2. Супстанце које делују на нервни систем (Пример, татула Datura stramonium и велебиље Atropa belladonna (расте на нашим просторима))
  3. Отрови који нападају скелетне мишиће (Кукута – Conium maculatum)
  4. Отрови који утичу на рад срца (Digitalis purpurea)
  5. Отрови који утичу на кожу (Отровни бршљан – Hedera helix)

Најпознатији примирак је биљка под називом рицинус (Ricinus communis). Цела биљка је отровна, од корена до чаура, али највише отрова се налази у чаурама. Први симптоми тровања се јављају после два сата. Наступа губитак апетита, главобоља, бол у желуцу, док се смртоносни исход може јавити после шест до осам дана. Смртна доза за одрасле је 20 семенки, а за децу пет, шест. Иако је отрован, уље рицина се веома често може наћи у козметици. Подстиче раст косе, браде, трепавица, такође се употребљава у производњи крема.

Конвалатоксин је срчани гликозид који је издвојен из ђурђевка (Convallaria majalis) и можете га наћи у бакиној башти. Симптоми: несвестица, јака главобоља, зујање у ушима и све успоренији рад срца. 

Рицинус (Ricinus communis) и Ђурђевак (Convallaria majalis)
Извори: https://static.kupindoslike.com/ и https://herbalia.org/

Токсини животињског порекла

Отровне животиње у саставу свог организма поседују: жлезде које производе отров, механизам помоћу ког избацују токсин и део тела преко ког убацују отров у тело других организама. 

Риба балон (Tetraodontidae) уместо бега од предатора као одбрану користе своје еластичне стомаке у које великом брзином убацују воду и ваздух. Тим чином постају два до три пута веће у односу на првобитну величину. У свом организму садрже тетродотоксин који је смртоноснији од цијанида и то више од 1000 пута. У једној, наизглед безопасној риби, може се наћи довољно отрова да усмрти 30 одраслих људи. И поред тога што је отровна, месо ове рибе се конзумира у Јапану, али је могу припремати само кувари са лиценцом.

Морска оса (Chironex fleckeri) је врста медузе и представља једну од најотровнијих животиња на планети. Настањује воде Азије и Аустралије. Количина отрова која се налази у једној медузи може убити 60 одраслих људи. Токсин који производи морска оса је уствари кардиотоксин и у року од пар минута од доласка у контакт са пипцима, долази до смрти жртве због престанка рада срца. 

Риба балон (Tetraodontidae) и Морска оса (Chironex fleckeri)
Извори: https://i.pinimg.com/ и https://upload.wikimedia.org/

Отровне жабе припадају класи водоземаца Amphibia и веома често могу бити отровне. То су углавном представници са јарким бојама. Отров луче преко коже, један од познатијих је батрахотоксин који потиче од жабе Phyllobates aurotaenia. Батрахотоксин изазива срчане сметње, грчеве у мишићима, укоченост и на крају смртни исход. 

Индијска кобра (Naja naja) припада фамилији Elapidae и производи кобратоксин. Овај токсин приликом уједа може изазвати смрт услед поремећаја дисања. Састоји се од 80-90% воде, протеина и јона метала. Смртна доза за човека је око 15 mg. Осам минута након уношења отрова у организам долази до појаве симптома тровања: појава руменила, убрзано дисање и појава пене на устима. Смрт наступа услед престанка дисања. 

Phyllobates aurotaenia и Индијска кобра (Naja Naja)
Извори: https://www.shop.jl-exotics.com/ и https://calphotos.berkeley.edu/

Ово су само неки од занимљивих примера, наравно да постоји још безброј њих на Земљи. Битно је нагласити да отровне животиње отров у 90% случајева користе у самоодбрани, уколико се осете угрожено и у случају напада на територију или младунце. Ретко кад ће из чиста мира напасти. Што се биљака, гљива и микроорганизама тиче, пазите шта једете. 🙂

Извори помоћу којих је написан текст:

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име