Насловна Свет око нас Вода Проблем Аралског језера

Проблем Аралског језера

1998
0
Време читања: 3 минута

Аралско језеро, које се још назива и Аралско море због слане воде, је језеро површине 33.800 km², а до пре педесетак година је било знатно веће површине и било једно од највећих језера на Земљи. Две притоке овог језера су реке Аму Дарја и Сир Дарја. Ова водена површина је подељена између две државе у Азији, Казахстана и Узбекистана. Са историјског гледишта, област око језера насељена је пре око 3.500 година, а од тада до данас ово језеро је спајало и хранило различите нације.

Сушење Аралског језера је озбиљан пример пропадања животне средине у Азији, али и на светском нивоу, а са собом носи и многе друге проблеме, као што су слана и загађена вода, али и угрожено здравље људи. 

Зашто се језеро смањује? 

Претварање централних делова Азије у површине за узгој памука је био убрзан и екстреман, у циљу снабдевања бившег Совјетског Савеза. У сврхе узгајања памука, вода из двеју притока Аралског мора, Аму Дарје и Сир Дарје, је коришћена у огромним количинама. Резултат овакве политике је било преполовљавање површине Аралског мора. Чак и у овом тренутку, 90% расположиве количине воде користи се за наводњавање. 

Аутор: NordNordWest
Извор: www.unimaps.com, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org

Зашто је језеро „постало“ море – зашто је слано?

Црпљење воде из овог воденог система довело је до значајног смањења запремине Аралског језера. Последица тога је поремећај биланса соли и зато је салинитет језера повећан. Сваке године на обалама језера остане преко 100 милиона тона слане површине. Површина која остаје након повлачења воде је под неплодним, готово пустињским земљиштем, које је подложно ширењу и тако угрожава околно земљиште (иако је околно пољопривредно земљиште већ угрожено због наводњавања сланом водом).

Зашто је вода у језеру загађена?

Пољопривредне, индустријске воде и комунални отпад помешали су се са површинским и подземним водама и ушле у водотокове овог региона, зато скоро да нема адекватне воде за пиће. Поред тога, загађена вода угрожава животе, не само животиња које живе у њој, већ и људи који насељавају овај регион. Последица је и смањење ресурса хране – риболоб и пољопривреда су угрожени. У центру ове еколошке катастрофе јесу широко распрострањена обољења код људи, пре свега анемија и туберкулоза, а чести су и деформитети код новорођенчади – свака двадесета беба у просеку се рађа са абнормалностима. Животни век људи, који живе у близини овог језера, смањио се на само 51 годину.

Бројна истраживања су рађена на овом подручју. Једно од њих указује на високе концентрације пестицида у телима риба овог језера, а висок степен канцерогених супстанци је нађен у корову, али и у гајеном пиринчу, просу и пшеници у суседним областима. Ово је последица коришћења пестицида ДДТ-а и линдана (изразито токсични пестициди), који су често прскани из авиона, не само на поља памука, већ и на људска насеља и водене токове у околини. 

Неадекватно људско поступање према овом језеру изазвало је загађење истог, тиме угрозило читав водени екосистем на овом подручју, али и ваздух и земљиште.

Лош пример је често бољи од доброг примера. Пример Аралског језера треба нам служити за наук – како се понашамо према природи, тако ће се она понашати према нама

Извор: https://www.caee.utexas.edu/prof/mckinney/ce385d/papers/atanizaova_wwf3.pdf

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име