Процена утицаја на животну средину је превентивна мера у заштити животне средине, поступак је заснован на спровођењу Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/2004 и 36/2009). Циљ процене утицаја је да се предвиде штетни утицаји одређених јавних и приватних пројеката и да се утврде и предложе мере за спречавање настанка загађења.
Шта је студија и ко треба да је изради?
Студија о процени утицаја на животну средину јесте документ којим се анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине и њихова осетљивост на одређеном простору и међусобни утицаји постојећих и планираних активности, предвиђају непосредни и посредни штетни утицаји пројекта на чиниоце животне средине, као и мере и услови за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину и здравље људи.
Студију о процени утицаја може да израђује правно лице или предузетник ако је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности пројектовања, инжењеринга, израде студија и анализа.
Садржај студије о процени утицаја обухвата, како податке о носиоцу пројекта, тако и податке о локацији на којој се гради, податке о објекту који се гради, али и податке о стању животне средине у ближој околини предметног пројекта.
Студија о процени утицаја садржи и основне податке о лицима, односно квалификацији лица која су учествовала у њеној изради, о одговорном лицу, датум израде, потпис одговорног лица и оверу потписа печатом овлашћене организације која је израдила студију.
Обавеза израде студије о процени утицаја у поступку прибављања дозволе или одобрења за извођење пројекта
Листа пројеката за које се може радити Студија процене утицаја на животну средину дата је Уредбом о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 114/2008).
Поступак процене утицаја на животну средину
Поступак процене утицаја на животну средину укључује неколико учесника, а један од најзначајнијих за поступак су заинтересовани грађани и њихова удружења.
Питање је колико је јавност информисана и свесна могућности које им пружају постојећи законски акти о укључивању у процес доношења одлука? Пракса показује њихову демотивисаност да користе постојеће законско право. Учешће јавности у процесима одлучивања доводи до квалитетнијих јавних политика, одрживијих развојних стратегија и већег осећања власништва над пројектима од општег интереса. Архуску конвенцију, односно конвенцију Уједињењих нација о приступу информација и учешћу јавности у одлучивању и приступу правди у питањима заштите животне средине ратификовале је 46 земаља чланица Европске уније.
Зашто је ово важно?
Опредељеност Србије да се прикључи Европској унији доноси низ обавеза, а у процесу придруживања једно од најкомплекснијих питања се односи на животну средину. Примена Закона о процени утицаја на животну средину који садржи одредбе у складу са Законом о потврђивању Архуске конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине („Сл. гласник РС – Међународни документи”, бр. 38/2009) један је од кључних услова које држава треба да испуни приликом пруступања Европској унији.
Архуска конвенција представља један од најнапреднијих међународних уговора који се тичу животне средине, дефинише правац одрживог развоја и јача основне демократске принципе.
Према Архуској конвенцији, право учешћа у одлучивању има заинтересована јавност у коју спадају физичка и правна лица на које нека одлука утиче или би могла утицати и које су заинтересоване за исход те одлуке. Такође, право учешћа у доношењу одлука имају и невладине организације које раде на промоцији заштите животне средине и делују у складу са локалним законима.
Као међународни инструмент заштите животне средине, ова конвенција садржи одредбе дефинисане на начин да свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању, да је свако, а посебно Република Србија, одговоран за заштиту животне средине, као и то да је свако дужан да чува и побољшава животну средину. Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о потврђивању Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине („Сл. гласник РС – Међународни документи”, бр. 38/2009).
Поред значаја спровођења Архуске конвенције, као и самог Закона о процени утицаја у процесу проступања Европској унији, учешће јавности у поступцима које имају утицај на животну средину један је од кључних догађаја који за резултат има очување здраве животне средине.