Насловна Човек и планета Здравље Прва жртва куге живела је пре 5000 година

Прва жртва куге живела је пре 5000 година

851
0
Време читања: 2 минута

На локалитету Ринукалнс у Летонији пронађена је лобања човека са првом познатом инфекцијом бактерије изазивача куге, Yersinia pestis.

Пронађени појединци су живели пре око 5000 година (пре 5050-5300 година) и били су ловци-сакупљачи. Насеобина им се налазила поред реке Салака.

Шта је куга?

Болест куге изазива бактерија Yersinia pestis. Модерна јерсинија се преноси на човека уједом буве која је боравила на инфицираном глодару или самим контактом са зараженим глодаром. Данас се инфекција Y. pestis веома успешно лечи антибиотицима. Случајеви инфекције су веома ретки због боље јавне хигијене и због постојања мноштва препарата за борбу против глодара и бува.

Црна смрт. Пре око 3800 година, јерсинија је задобила мутацију која јој је омогућила да „скаче” са сисара на буве. Од тада је изазвала неколико епидемија куге, од којих је најпознатија „Црна смрт“ из 14. века. Током те епидемије бубонске куге је умрло 30-60%популације тадашње Европе. 

Шта је тачно пронађено?

Након анализе ДНК свих пронађених остатака скелета на локалитету Ринукалнс, у лобањи једног младића старог 20–30 година у тренутку смрти пронађен је генетички материјал јерсиније. Да би додатно потврдили присуство патогена, истраживачи су утврдили да у узорку постоје и делови протеина карактеристичних за јерсинију.

Ово је постао најстарији пронађени узорак ДНК Јерсиније пестис. А Yersinia pestis се еволутивно одвојила од Yersinia pseudotuberculosis пре око 7400 година. Дакле, овим открићем, граница је померена око 1000 година уназад.

Како се заразио?

Модерна јерсинија може се преносити са животиња на човека. Претпоставља се да је начин преноса био исти и тада, пре 5000 година. Ловци-сакупљачи су често убијали глодаре (ради хране и одевања), па су тим путем могли запатити инфекцију јерсинијом (Y. pestis или Y. pseudotuberculosis). 

Потенцијални извор заразе могао је бити дабар. Он је једна од најчешће проналажених врста животиња на локалитету Ринукалнс, а будући да се ради о глодару, потенцијални је преносилац јерсиније.

Претпоставља се да заражени мушкарац није даље преносио инфекцију, с обзиром на то да остале особе из истог гроба нису имале генетички материјал јерсиније у свом ДНК. Додатно, претпоставља се да тада јерсинија још није имала велики потенцијал преноса са човека на човека, али је врло вероватно да је он сам умро од те инфекције.

Међутим, улога ловаца-сакупљача у еволуцији и ширењу ове бактерије остаје непозната. Било би веома значајно открити ту област археоепидемиологије, јер она крије одговоре на разна питања о демографији Европе у том периоду.

Извори:
https://www.cell.com/cell-reports/
https://www.cdc.gov/
https://www.sciencedaily.com/

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име