Насловна Живи свет Животиње Птице певачице у Србији

Птице певачице у Србији

570
0
Извор: https://www.bl.uk/

Веселом цвркутању птица се сви радујемо већ почетком пролећа. Својим мелодичним песмама, раздраганошћу и вештим скакутањем по гранчицама, птице певачице нас свакодневно увесељавају, а неке чак и очаравају. Поред својих песама, које уче да певају још у најранијој фази развоја, способне су да праве измене и стварају нове мелодије. 

Птићи уче да певају од својих родитеља, а касније и од других одраслих јединки, копирајући њихове песме, које увежбавају до савршенства. Певају захваљујући посебном органу – сиринксу, који се налази на дну њиховог душника. Вокализација певачица укључује и велики број кратких, једноставних звукова – позива, путем којих оне међусобно комуницирају. 

Песмице и позиви звуче другачије и користе се у различите сврхе. Песме су дугачке, покрећу их углавном мужјаци током пролећа и лета, и користе их за удварање и означавање територије. Позиви се користе, најчешће, како би се међусобно упозориле на опасност, или ради окупљања јата. 

Птице певачице су малих димензија и имају специјализована стопала, са три прста са предње стране и једним прстом окренутим ка споља, који им олакшавају одржавање и окретање на гранама. 

Од око 10 хиљада познатих врста птица у свету, више од половине припада реду певачица (врапчарки). У Србији је забележено око 360 врста птица, а у даљем делу текста подсетићемо се који су то најбољи певачи на нашим просторима.

Црни Кос

Предивну и мелодичну песму црног коса можемо чути током целог пролећа, у раним јутарњим и вечерњим сатима. Најчешће пева са највиших површина које су му доступне, као што су врхови дрвећа или кровови кућа. Мужјаци коса су потпуно црни, са жућкасто-златним кљуном, док су женке и птићи доста светлији. Распрострањен је готово свуда у Европи, западној Азији и северозападној Африци, а људи су га пренели и у Аустралију и на Нови Зеланд. Кос је птица станарица и припада породици дроздова.

https://lh6.googleusercontent.com/n_yLaPIdVZ90iIYYcONdI1ASNP0jr9t7b3jVaYr8FZqzirwZ_Iw_pB5DkWU9rjcTFVhWHv_z3igXRITFHdwSI4FuXSQ-XWBOh7x7xt5Jl554k2ZpFvtMSAzGR6GdwfwlfoXSg4UH4rW0O-8mVw
Песму коса можете чути овде

Штиглић

Штиглић, или чешљугар, је једна од најлепших птица певачица у Србији. Одраслу јединку можемо да препознамо по јарко црвеном перју на лицу и жуто-црним крилима и репу. Штиглићи су веома ситне, крхке, опрезне, али друштвене птице. Живе у свим крајевима у близини људи, као што су паркови, воћњаци или рубови шума. Насељавају Европу, изузев северног дела, север Африке и западне и централне делове Азије. Штиглићи су птице станарице и птице селице. Припадају породици зеба и строго су заштићена врста у Србији.

Песму штиглића можете чути овде

Плава сеница

Брза, радознала, веома активна и спретна, плава сеница се убраја у једне од најинтелигентнијих птица на свету. Пева веома весело и гласно, користећи високе тонове. Име је добила по плавом перју које се истиче на њеној глави, леђима и крилима, у комбинацији са белим, жутим и црним нијансама. Јавља се у свим типовима шума, у већем делу Европе и западном делу Азије. Плаве сенице су углавном станарице. Код нас поред плавих, живе и друге врсте сеница, попут велике сенице, сиве сенице, дугорепе сенице и многих других. Плаве сенице из северних делова Европе се зими селе у наше крајеве.

https://lh6.googleusercontent.com/lg0jGFZ6Sw71_Tw0nK2Yw1WGgF_MSf23CG7Z5Lu6kzaoi9JGOVNkk3brswfZ_EyEYm8ixqri1hdfWrQ9HP-HI_ydcslckRgwf6Rf_yH1EjnZRCfEOcfTjY_DVy9umvv9Aw7hKso5HGaAtiz54Q
Песму плаве сенице можете чути овде

Црвендаћ

Црвендаћ је препознатљив по свом упадљивом црвенкастом перју на врату, грудима и глави, које је у контрасту са смеђим и белим перјем на осталим деловима тела. Веома је мала птица, дугачка око 15 cm, али врло окретна и живахна. Његова песма најављује пролеће, почетком марта, и траје од раних јутарњих часова до сумрака. Током јесени, најчешће напушта наше крајеве, мада се и током зиме може видети. Насељава готово читаву Европу и северне делове Африке. Припада породици мухарица. 

Песму црвендаћа можете чути овде

Цајзла

Цајзла, чижак, цајзлић или жутарица, једна је од најмањих птица из породице зеба и најближи рођак европског канаринца. И цајзлић спада у веома енергичне и раздрагане птице. Вешто се пење и скакуће по гранчицама, или виси са њих наглавачке када је у потрази за храном. Углавном живи у шумама широм Европе, где је у највећем делу птица станарица, али насељава и делове источне Азије. Током зиме, јавља се у северним деловима Африке. Цајзла је такође строго заштићена врста у Србији.

https://lh4.googleusercontent.com/mFs5C33YaYJ1TufRiPIFiqTVE_vbyvruUVnEPnnMSaBzBQzZwDRlmEvDyei0GnWR-5kxm1fHPUPNxgh_HxA9FNRkf9050fBdy8fVdgCyu0OLlZuX8wz1kQuP9j6vJUMbAnJJcX0WqUXodAdMXw
Песму цајзле можете чути овде

Славуј

Славуј спада у једне од најпознатијих и најбољих певача на свету. Постоје две врсте славуја, мали и велики славуј. Обе врсте су селице, али на нашим просторима се гнезди само мали славуј. Припада породици мухарица. Ретко кад га можемо запазити, с обзиром на то да има веома неупечатљиво смеђе перје које се стапа са околином. Међутим, његову песму, коју на пролеће пева дању и ноћу, увек можемо чути. Након што направе гнездо, славуји престају са певањем, а птићи уче да певају од својих родитеља тек следећег пролећа.

Песму славуја можете чути овде

Зелентарка

Зелентарка, зелендур или кринглов, припада породици зеба. Настањује целу Европу, Малу Азију, најсеверније делове Африке, па чак и Аустралију и Нови Зеланд, где су је људи настанили. Зелентарка је и станарица и селица, честа у шумским стаништима, парковима, баштама, воћњацима, али и на отвореним просторима и у насељима. Њена пискава и мелодична песма се чује већ почетком марта. Мужјаци су жућкасто-сиве боје, што заправо ствара илузију да су „зеленкасти”. Женке су доста тамније и код њих преовладава сива боја. 

Песму зелентарке можете чути овде

Царић

Царић је сићушна птица, тешка свега десетак грама, али са веома гласном и живописном песмом. И мужјаци и женке су кестенастих боја и по изгледу подсећају на врапце. Спадају у врло немирне и брзе птице, а у случају када су узнемирени непрестано певају. Можемо их видети током целе године. Током зиме се најчешће, у већим групама, збијају у гнездима, пећинама, или у пукотинама у кори дрвећа и стена. Настањује Европу, најсеверније делове Африке и Азију. Царић је једини члан породице царића.

Песму царића можете чути овде

Пољска шева

Песма пољске шеве је увек била инспирација за многа књижевна дела. Углавном пева у лету, и то на већим висинама, па се врло лако може запазити. Поред тога, препознаје се и по малој ћуби на врху главе и дугачком репу. Спада у птице селице, а њено станиште обухвата влажна и мочварна подручја, степске области и травнате планинске висоравни. Пољска шева је широко распрострањена у умереним областима Европе и Азије, и у планинским деловима северне Африке. Припада породици шева.

Песму пољске шеве можете чути овде

Конопљарка

Конопљарка, анифлан, или црвена конопљарка, је веома лепа птица из породице зеба. Мужјаци имају црвенкасто перје на грудима и на врху главе, док су женке витке, са смеђим и белим нијансама перја. Конопљарка живи широм Европе, у средњој Азији и Африци, углавном на отвореним површинама, баштама и парковима. У исхрани користи семење различитих врста биљака и конопљу, по којој је добила назив. Спада у птице селице и станарице. 

https://lh3.googleusercontent.com/3n8WozpRReLryH0ZYBZ7KyS1aABYB6AtVg5xli9rrCNlMXmi5py2K9y5Q9XftBQqid6Ih-ez1HiE4n314SW-EyL040CAOZy7WWcDiqDKDRSUiojimNcKNYO3mzjAqB4lE1MLkUJuoGgalQKUPQ
Песму конопљарке можете чути овде

У Србији је, нажалост, криволовом погођен велики број птица, међу којима су посебно угрожене птице певачице. Поред нелегалног убијања, у злочине над птицама се убраја и њихово заробљавање и држање у кавезима. Птице певачице због својих пријатних песама и лепоте често завршавају на тезгама на пијацама, вашарима, или се продају преко огласа. Дешавало се да се на београдским пијацама продају и строго заштићене врсте. Најчешће жртве међу певачицама су чешљугар, цајзла, зелентарка, зимовка, конопљарка, али и косови. 

Овим проблемом се активно бави Тим за борбу против криволова у оквиру Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Уколико приметимо било какав вид злочина над птицама, било да се ради о убијању или њиховом трговином, можемо пријавити надлежнима и на тај начин помоћи у борби против криволова у Србији. 

Поред поменутог тима, надлежни органи задужени за криволов су: Завод за заштиту природе Србије, Министарство унутрашњих послова, Покрајински завод за заштиту природе, Републичка инспекција за заштиту животне средине, Покрајинска инспекција за заштиту животне средине, Републичка шумарско-ловна инспекција и Покрајинска шумарско-ловна инспекција.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије омогућило нам је и једну веома корисну апликацију, под називом Птице на длану, помоћу које можемо да идентификујемо птицу коју смо видели. Она укључује око 250 врста птица са територије Србије, а уз сваку врсту птице иде и кратак опис и илустрација. За многе врсте птица постоје видео снимци и звуци оглашавања.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име