Насловна Вести Рафтинг клубови упозоравају на угроженост река изградњом малих хидроелектрана

Рафтинг клубови упозоравају на угроженост река изградњом малих хидроелектрана

275
0

Састанком у Јајцу, у марту 2020. године и потписивањем „Декларације о заштити и одрживом коришћењу река на Западном Балкану”, 15 представника рафтинг клубова, организатора Међународних рафтинг регата из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, придружило се настојањима бројних организација цивилног друштва широм региона које позивају на укидање подстицаја за производњу електричне енергије из малих хидроелектрана.

Услед све већег притиска на водне ресурсе изградњом малих хидроелектрана, јавила се потреба да потписници своју забринутост упуте ка доносиоцима одлука у државама Западног Балкана. С обзиром да мале хидроелектране прекидају токове река, угрожавају и уништавају животну средину, и  имају велики негативан утицај на локалне заједнице, бесмислена је њихова даља изградња, као и субвенционисање.

„Чињеница да смо ми једни од најбољих познаваоца скривених лепота река, самим тим свесни смо своје одговорности, потребе за њиховим очувањем и подизањем свести грађана широм региона кроз неговање и подстицање позитивног односа према природним вредностима свих генерација. То укључује и одрживо коришћење водних ресурса на начин који их не угрожава. Сходно томе, питање потребе за очувањем река за будуће генерације, управо у нетакнутом облику какве су нама дате, не сме се довести у питање“, изјавио је Марко Продановић, представник рафтинг клуба КЕС „Пустолов” из Србије.

Љубав према рекама окупила је заљубљенике у рафтинг који су, осим потписивања Декларације, учествовали и у стварању документарног филма „Деца из воде”, где је Продановић протагониста.

„Филм је проистекао из потребе да прикажемо људе који живе за реке и од њих. Пратећи њихове приче на Врбасу, Сани, Пливи, Уни, Тари, Криваји, Лиму, Ибру и Великом Рзаву, рекама Дунавског слива, свима постаје јасно да реке немају границе и не праве разлике међу људима. Оне нас спајају у нашој различитости и гаранција су заједничке будућности у којој нема места за мале хидроелектране“, додаје Продановић.

Својим залагањем, чланови рафтинг клубова из региона постали су део борбе за очување последњих европских река слободног тока које се овде налазе, при чему имају подршку WWF Адрије и других организација цивилног друштва.

„Државе Западног Балкана изградњу малих хидроелектрана грађанима представљају као шансу за развој који је битан елемент у локалној политици и покретач привредног развоја. Данас је више него јасно да је политика изградње малих хидроелектрана погрешна и да се коси са концептом одрживог развоја и јавним интересом. Анализа економске оправданости подстицаја за мале хидроелектране, те резултати хидробиолошких анализа, као и социо-економске анализе које смо у претходном периоду спровели, јасно показују да једину добит у целом процесу имају приватни инвеститори. Њихова зарада је загарантована захваљујући успостављеном систему подстицаја производње електричне енергије из обновљивих извора, при чему су саме мале хидроелектране друштвено-економски неоправдане и чине несагледиву, дуготрајну и директну штету по природу и људе“, упозорила је Наташа Миливојевић из Еколошког удружења Рзав и WWF Адрије.

На крају, потребно је споменути позитивне примере из региона, попут недавне одлуке Владе Федерације Босне и Херцеговине о заустављању подстицаја за мале хидроелектране, као и  покретање измена закона и правилника које би осигурале трајну забрану њихове изградње. Тако ослобођена средства, Федерација БиХ планира да преусмери на подстицаје за друге обновљиве изворе енергије попут соларне. У сличном смеру размишља и нова црногорска Влада. Време је и да Србија крене истим путем, посебно имајући у виду да је Уредба за мере подстицаја за производњу електричне енергије из обновљивих извора истекла пре скоро годину дана. Влада Републике Србије би требало у што скоријем року да предложи нову уредбу из које ће искључити подстицаје за мале хидроелектране. Само тако ће испоштовати вољу својих грађана који инсистирају на заустављању изградње малих хидроелектрана и очувању река.

За више информација:
Наташа Миливојевић, Председник Еколошког удужења „Рзав“ и национални координатор за Србију у WWF Адрији, тел. +381 64 574 0856; мејл nmilivojevic@wwfadria.org

О Еколошком удружењу „Рзав“:
Приоритетне области рада Еколошког удружења „Рзав“ су заштита и унапређење животне средине, побољшање транспарентности и одговорности у области управљања енергијом, подизање свести грађана и грађанског друштва о узроцима и последицама злоупотребе природних ресурса и корупције у области животне средине у југозападној Србији, адаптацији на климатске промене и смањење загађења на нивоу локалних заједница, истраживањима и анализама антропогених утицаја на природне ресурсе, и промени законодавних оквира у области заштите животне средине, као и примени постојећих.

О WWF-у:
WWF је једна од највећих и најугледнијих светских независних организација за заштиту природе, са готово пет милиона присталица и глобалном мрежом активном у више од стотину земаља. Мисија WWF-а је зауставити пропадање земљиног  природног окружења и изградња будућности у којој људи живе у складу с природом, чувајући светску биолошку разноврсност и осигуравајући да је употреба обновљивих природних ресурса одржива, промовишући смањење загађења и расипне потрошње. За додатне информације: http://www.wwfadria.org

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име