Насловна Активизам и едукација Речни ракови – Шта се деси када решење прерасте у проблем?

Речни ракови – Шта се деси када решење прерасте у проблем?

4619
0
Време читања: 3 минута

У еколошким непогодама и борбом са смањењем диверзитета, често се прибегава исхитреним решењима. Како исте могу довести до неконтролисаног следа догађаја и како им се одупрети, све су чешћи тандем питања и одговора на нашим просторима. А како су се речни ракови и наш лепи, некада плави Дунав нашли у таквом сценарију, за ЕкоБлог објашњава Ненад Пешут, председник удружења „Речни ракови” из Инђије.

Ненаде добар дан, пре свега хвала на Вашој иницијативи да покренемо питање битног проблема на нашим просторима. Да ли бисте нас за почетак упознали са удружењем „Речни ракови” из Инђије?

Удружење грђана „Речни ракови” је регистровано 2019. године, с тим да смо са овим проблемом упознати већ пар година. Пошто смо љубитељи реке и природе, скупили смо се око истог циља да помогнемо рекама и људима који живе од њих, изловом и спречавањем ширења инвазивне врсте ракова у Србији – бодљобради амерички рак (Faxonius limosus).

Бодљобради амерички рак (Faxonius limosus)


Како објашњавате насталу ситуацију? Откуд ова врста ракова на нашим просторима?

Ови ракови су унети у Дунав у Немачкој, око 1850. године.

Пошто тада није било познато да ти ракови са собом носе и један вирус или рачју кугу, која прети да уништи аутохтоне ракове из Дунава, они су се временом проширили кроз Дунавски ток, а тренутно су загосподарили и током Дунава у Србији.

Колико је алармантан проблем инвазивне врсте ракова када је у питању речни ток Дунава и да ли нам можете објаснити како овај проблем изгледа из економског аспекта?

По прорачунима Европских института и организација које се баве заштитом Дунава као што је ICPDR Wiena годишња штета износи преко 50 милиона евра. Стотине тона ракова у априлу и мају се мресте, као и већина речне рибе, тако да само штета од поједене рибље икре сигурно прелази 50 милиона евра што се одражава како на реке екосистем, тако и на људе који живе од риболова. Иначе, ова инвазивна врста је почела да се шири, те је уочена и у Тиси и Сави, а прети да се прошири у све воде на овим просторима.

Шта поручујете нашим читаоцима када је у питању ангажовање у циљу решавања ове ситуације и који су начини на које сви можемо да подржимо рад вашег удружења?

Покретање приче и покретање конкретних акција као што је упознавање шире јавности о овом проблему, помогло би нама као удружењу да заједничким снагама пробамо да се изборимо са инвазивним врстама ракова у Србији. У наредном периоду се надамо и помоћи државних институција од којих смо примили писма подршке.

Овакав вид подршке добили смо и од Светске организације за природу (WWF), Италијанског Националног Института за заштиту животне средине и истраживања (ISPRA), Засавице, Министарства за заштиту животне средине, Завода за заштиту животне средине, као и од многих образовних установа у Србији.

Ускоро покрећемо интернет страницу на којој ћемо обавештавати ширу јавност о будућим акцијама које планирамо да спроведемо, а надамо се и донацијама које би омогућиле снабдевање кавезима и опремом неопходном за чишћење Дунава. У овој акцији учествовала би удружења риболоваца, људи који живе од река и наравно сви они које успемо да заинтересујемо и привучемо путем наше иницијативе.

Ненаде, хвала Вам на овом дивном интервјуу. Драги читаоци, ево и нама новог проблема, али и могућности да се прикључимо и помогнемо у решавању истог. А да је овакав став изузетно пожељно заузети, говори и то да је пред нама низ сличних ситуација. Међутим, као и чланови удружења „Речни ракови”, сви се ми питамо да ли ћемо бирати проблем или ћемо удруженим снагама пронаћи решење! Уколико имате питања или желите са нама да поделите изазов са којим се ви хватате у коштац, пишите нам. Заједно можемо да испишемо ново поглавље у засада мрачној књизи о људима и екологији и учинимо ову планету поносним домом свих нас! 🙂


ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име