NaslovnaAktivizam i edukacijaRečni rakovi – Šta se desi kada rešenje preraste u problem?

Rečni rakovi – Šta se desi kada rešenje preraste u problem?

171
0

U ekološkim nepogodama i borbom sa smanjenjem diverziteta, često se pribegava ishitrenim rešenjima. Kako iste mogu dovesti do nekontrolisanog sleda događaja i kako im se odupreti, sve su češći tandem pitanja i odgovora na našim prostorima. A kako su se rečni rakovi i naš lepi, nekada plavi Dunav našli u takvom scenariju, za EkoBlog objašnjava Nenad Pešut, predsednik udruženja „Rečni rakovi” iz Inđije.

Nenade dobar dan, pre svega hvala na Vašoj inicijativi da pokrenemo pitanje bitnog problema na našim prostorima. Da li biste nas za početak upoznali sa udruženjem „Rečni rakovi” iz Inđije?

Udruženje grđana „Rečni rakovi” je registrovano 2019. godine, s tim da smo sa ovim problemom upoznati već par godina. Pošto smo ljubitelji reke i prirode, skupili smo se oko istog cilja da pomognemo rekama i ljudima koji žive od njih, izlovom i sprečavanjem širenja invazivne vrste rakova u Srbiji – bodljobradi američki rak (Faxonius limosus).

Bodljobradi američki rak (Faxonius limosus)


Kako objašnjavate nastalu situaciju? Otkud ova vrsta rakova na našim prostorima?

Ovi rakovi su uneti u Dunav u Nemačkoj, oko 1850. godine.

Pošto tada nije bilo poznato da ti rakovi sa sobom nose i jedan virus ili račju kugu, koja preti da uništi autohtone rakove iz Dunava, oni su se vremenom proširili kroz Dunavski tok, a trenutno su zagospodarili i tokom Dunava u Srbiji.

Koliko je alarmantan problem invazivne vrste rakova kada je u pitanju rečni tok Dunava i da li nam možete objasniti kako ovaj problem izgleda iz ekonomskog aspekta?

Po proračunima Evropskih instituta i organizacija koje se bave zaštitom Dunava kao što je ICPDR Wiena godišnja šteta iznosi preko 50 miliona evra. Stotine tona rakova u aprilu i maju se mreste, kao i većina rečne ribe, tako da samo šteta od pojedene riblje ikre sigurno prelazi 50 miliona evra što se odražava kako na reke ekosistem, tako i na ljude koji žive od ribolova. Inače, ova invazivna vrsta je počela da se širi, te je uočena i u Tisi i Savi, a preti da se proširi u sve vode na ovim prostorima.

Šta poručujete našim čitaocima kada je u pitanju angažovanje u cilju rešavanja ove situacije i koji su načini na koje svi možemo da podržimo rad vašeg udruženja?

Pokretanje priče i pokretanje konkretnih akcija kao što je upoznavanje šire javnosti o ovom problemu, pomoglo bi nama kao udruženju da zajedničkim snagama probamo da se izborimo sa invazivnim vrstama rakova u Srbiji. U narednom periodu se nadamo i pomoći državnih institucija od kojih smo primili pisma podrške.

Ovakav vid podrške dobili smo i od Svetske organizacije za prirodu (WWF), Italijanskog Nacionalnog Instituta za zaštitu životne sredine i istraživanja (ISPRA), Zasavice, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Zavoda za zaštitu životne sredine, kao i od mnogih obrazovnih ustanova u Srbiji.

Uskoro pokrećemo internet stranicu na kojoj ćemo obaveštavati širu javnost o budućim akcijama koje planiramo da sprovedemo, a nadamo se i donacijama koje bi omogućile snabdevanje kavezima i opremom neophodnom za čišćenje Dunava. U ovoj akciji učestvovala bi udruženja ribolovaca, ljudi koji žive od reka i naravno svi oni koje uspemo da zainteresujemo i privučemo putem naše inicijative.

Nenade, hvala Vam na ovom divnom intervjuu. Dragi čitaoci, evo i nama novog problema, ali i mogućnosti da se priključimo i pomognemo u rešavanju istog. A da je ovakav stav izuzetno poželjno zauzeti, govori i to da je pred nama niz sličnih situacija. Međutim, kao i članovi udruženja „Rečni rakovi”, svi se mi pitamo da li ćemo birati problem ili ćemo udruženim snagama pronaći rešenje! Ukoliko imate pitanja ili želite sa nama da podelite izazov sa kojim se vi hvatate u koštac, pišite nam. Zajedno možemo da ispišemo novo poglavlje u zasada mračnoj knjizi o ljudima i ekologiji i učinimo ovu planetu ponosnim domom svih nas! 🙂


ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime