Капиталистичко друштво, урбанизација и електроника донели су, заједничким деловањем, велике промене у људској цивилизацији: култури, уметности, образовању, начину живота. Јурећи ка новцу, одлази се исувише далеко од здраве животне средине, а то може имати катастрофалне последице по нашу планету и њене садашње и будуће становнике.
Неколико месеци уназад говори се о намери британско–аустралијске компаније „Rio Tinto” да отвори рудник литијума у Западној Србији, односно региону Јадра. Налазиште „Јадар” рангирано је као једно од најзначајнијих лежишта литијума на свету, који се користи у рачунарској,телекомуникационој, авиоиндустрији, као и у производњи батерија за возила на електрични погон. Почетак рада рударског погона планиран је за 2023. годину и задовољио би чак 10% светских потреба за литијумом. Чини се да би то био одличан корак за економске приходе наше земље, али која је позадина?
Локално становништво у више наврата покретало је протесте и постављало питање: „Да ли се у једној демократској земљи може донети одлука која у први план ставља здраву животну средину за своје држављане, а не новац?” Значајан проблем представља недовољно информација од стране саме компаније, која уверава да је целокупан процес базиран на програму који неће реметити природу. Међутим, потенцијални проблеми дошли би до изражаја тек при завршетку радова, када би било касно даље и детаљније полемисати на ту тему. Природа би била уништена.
Претходних месеци фирма „Rio Tinto” била је у јеку штампе због уништења абориџинског културног наслеђа у Аустралији (слика испод), да ли сматрате да би Србија прошла другачије? Приликом медијске конференције у Београду присуство је забрањено студентима, научним сарадницима и другим људима који би поставили питања у име целог народа, у први план истичући очување животне средине. Нажалост, опште је познато да на главна и велика питања која се тичу Републике Србије најчешће одговарају они који нису компетентни и којима је интерес једино и само новац. Време је да се на пут таквим одлукама стане.
Отварањем овог рудника у Србији, земљиште би било веома загађено и, према различитим научним испитивањима, седам милијарди тона отровног отпада остало би на нашем земљишту. Загађен би био и ваздух, као и вода, што би довело до загађене хране и неповољних услова за живот. Активисти наводе да још увек немају информације о пројекту и да су у више наврата одбијени приликом тражења истих. Такође, напомињу да токсични коктел хемикалија који би се користио за извлачење литијума из земље може да загади околне реке (Дрину, Јадар, Саву) и тиме смањи концентрацију пијаће воде, али и доведе до забрињавајућих суша или поплава. Сведоци смо великих климатских промена у последњих 10 година, а остваривање планова „Rio Tinto” компаније убрзало би процес свих негативних, горе поменутих ставки на подручју наше земље.
Становништво Лознице и околних села активно се противи овој одлуци и нада се да глас народа још увек вреди, као и да ће здрав разум и размишљање на дуже стазе победити похлепу за новцем. Пројекат мора бити до детаља разрађен и објашњен, у супротном не би требало да постоји било каква могућност прихватања ове понуде. Држава Србија одлуку мора донети у договору са онима који су живот и образовање посветили очувању природе, али и слушајући жељу народа, који јасно каже: НЕ руднику литијума.
Не дамо Србију и њену плодну земљу.
