Aktivizam i edukacija, Zanimljivosti, Životinje

01.03. – Međunarodni dan svinja

Danas je međunarodni dan svinja! Ovaj dan smo posvetili domaćim svinjama, kod nas, vrlo poznatim i cenjenim životinjama. Zašto su svinje postale jedne od najvažnijih životinja za čovečanstvo i koju ulogu imaju, saznaćemo u daljem tekstu.

Pre svega da saznamo nešto o njima.

Svinje (lat. Sus) su rod životinja iz porodice svinja (Suidae). Obuhvataju 10 savremenih vrsta, kao i jednu domestifikovanu podvrstu, domaću svinju (Sus scrofa domesticus) i njene pretke. Srodna stvorenja izvan roda su pekari, babirusa i bradavičasta svinja. U ishrani su svaštojedi, jedu čak i posmrtne ostatke životinja, uočeno je da jedu i mrtve insekte, crve, piljevinu, smeće, pa i ostatke drugih svinja. Takođe jedu i pacove, miševe i manje glodare. Na slobodi, odnosno u divljini, uglavnom pasu, jedu korenje, travu, voće, cveće i povrće. U zatočeništvu, svinje ponekad pojedu i sopstvene mlade, obično kad su ozbiljno frustrirane i pod stresom. Očnjaci im rastu tokom čitavog života, pa često trljaju gornje zube od donje, da bi ih trošili. Sa oko milijardu jedinki u svakom trenutku, domaća svinja je među najzastupljenijim velikim sisarima na svetu.

Svakog prvog marta u svetu se obeležava dan svinja. Ovaj dan je nastao kao ideja dve sestre još 1972. godine u Severnoj Karolini (SAD). One su prepoznale značaj svinja u svakodnevnom životu i da te plemenite životinje zaslužuju svoj dan. Tokom ovog dana održavaju se razni događaji i akcije po zoološkim vrtovima, školama, a i održavaju se razni sportski događaji u gradovima i selima širom planete. Organizuju se festivali i vašari gde se mogu videti razne vrste svinja, pa čak i igranje i maženje sa prasićima, ili akcije udomljavanja istih. Mnogi restorani na ovaj dan posebno služe razne specijalitete od svinjetine, kako bi proslavili njihovo postojanje i korist. 

Pored toga što se namenski uzgajaju za prehrambene svrhe, svinje su biološki slične ljudima, iz tog razloga se često koriste u medicinskim istraživanjima. Ljudska koža je veoma slična svinjskoj koži, pa se svinjska koža koristi u mnogim kliničkim studijama. Genetski napredak u zdravstvu ljudi pružio je put domaćim svinjama da postanu kandidati za ksenotransplantaciju za ljude. 

One su veoma društvene životinje, i možda retko poznate po svojoj inteligenciji. Mnogi naučnici smatraju da je nivo inteligencije svinje jednak sa nivoom inteligencije deteta od tri godine. To pokazuje da su dosta pametnije od drugih domaćih životinja pa čak i od nekih primata.
Nažalost, i same oboljevaju od raznih bolesti prouzrokovanih virusima, bakterijama ili gljivicama. Posebno za čoveka predstavlja opanost ako je svinja zaražena trihinelom. Svinja se zarazi trihinelom obično jedući uginule životinje koje su zaražene, a do čoveka dolazi unosom zaraženog i termički neobrađenog mesa, izazivajući trihinelozu.

Takođe, svinje odnosno svinjarstvo, dosta utiče na kvalitet životne sredine. Zbog velikih farmi za intezivan uzgoj svinja, nastaje problem životinjskog otpada i otpadnih voda. Sama preterana konzumacija mesa i potreba za mesnim proizvodima uvećava ovaj problem.

Zanimljivosti:

Zastupljene vrste domaćih svinja koje se gaje u Srbiji su: veliki jokšir, landras, pietren, durok, šumadinka, šiška, moravka, resavka i mangulica.

  • Imaju izuzetno osetljivo čulo mirisa. Zbog toga su se svinje u prošlosti često koristile za pronalaženje tartufa, a i danas se za to koriste u nekim evropskim zemljama.
  • Nemajući znojne žlezde, one se leti kad su velike vrućine rashlađuju valjajući se u vodi ili blatu. To im pomaže i protiv opekotina, kao i protiv muva i drugih parazita.
  • Ljudi širom sveta ih uzimaju za kućne ljubimce.
  • Pošto su inteligentne, sklone su učenju raznih trikova.
  • Svinje su bile proslavljane po karnevalima u Evropi.
  • Na Bahamima postoji svinjska plaža, gde su nastanjene svinje koje se slobodno kupaju zajedno sa turistima.
  • Prve svinje su domestifikovane još pre 5 do 7 hiljada godina.
  • Proslavile su se i na filmskom platnu u poznatoj komediji „ Bejb“.

Svakodnevno srećemo svinje u nekom obliku, bilo kao kasice-prasice, kao hranu, kao plišanu igračku ili kao lik iz crtaća. Dan svinja nam upravo omogućava da naučimo više o njima i da skrene pažeu da one nisu tu samo kao hrana.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: