Povodom Svetskog dana divljih vrsta, širom sveta biće održane i nadamo se podržane akcije u cilju, sada već ne podizanja svesti, već slobodno možemo reći stvaranja iste, te ćemo i mi nažalost samo današnji dan posvetiti ovoj temi koja je tragično zaslužila dan obeležavanja, ali zahteva 365 dana potpune pažnje i akcije njenog uzroka – čoveka.

Kako bi ukazala pažnju na sve veći problem koji ljudske aktivnosti predstavljaju po opstanak divljih vrsta, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija 2013. godine ustanovila je međunarodni datum koji će doprineti edukovanju i omogućiti uključivanje svih nas u globalni projekat zaštite divljih vrsta. 1973. godine na ovaj dan, potpisana je Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and FloraCITES)  koja reguliše promet i trgovinu 35800 vrsta uključujući njihove delove i derivate. 2001. godine Srbija je napravila veliki korak potvrđivanjem CITAS konvencije i preuzela obavezu praćenja i kontrolisanja legalnog međunarodnog prometa, što je od izuzetne važnosti s obzirom na strateški položaj Srbije. Od 2010. godine u našoj državi zaplenjeno je više od 2000 živih primeraka vrsta divljih životinja! Po procenama Interpola, trgovina divljim vrstama spada u prvih pet ilegalnih aktivnosti po profitabilnosti u svetu sa zabeleženih osam do deset milijardi dolara na godišnjem nivou. Nažalost potražnja za egzotičnim vrstama zbog upražnjavanja alternativne medicine, ali najvećim delom zbog hobija, društvenog statusa i slobodno možemo reći gluposti, u konstantnom je porastu. To je dovelo do izumiranja velikog broja vrsta gde više ne možemo reagovati i alarmantne ugroženosti mnogih gde adekvatan primer možemo dati navođenjem činjenice da je populacija tigrova u poslednjih 100 godina opala za 95%, dok je populacija afričkih lavova za samo 20 godina opala za čak 40%. Upravo zbog alarmantnog stanja koje preti potpunim izumiranjem, ove godine Svetski dan divljih vrsta posvećen je najpoznatijim divljim vrstama – mačkama.

Ovo bi bio naš skromni doprinos kroz malo pažnje na dve strane, i velike želje da vas iste dotaknu i podstaknu na akciju. Zajedno možemo postati ono što bi trebalo da ljudi jesu, a možda možemo krenuti otvaranjem ormara i ispitavanjem našeg razmišljanja koje je dovelo do svih tih bluza, bundi i helanki životinjskog printa, ili još gore, „ne-fejk laskavog krzna“.