Od prve pojave života na Zemlji, pre 4,5 milijarde godina, ćelijski organizmi funkcionišu na fundamentalnom principu – ‘preživi i razmnoži se’. Život kao entitet traži načine da opstane. Čovek je, trenutno, verovatno najsloženija biološka mašina pomoću koje to postiže.

Samu ljudsku rasu je oduvek zanimala ideja o večnom životu. Bilo preko umetnosti, kroz koju je, koristeći najčešće, pored ljubavi, motive života i smrti, nastojao da stvori besmrtna dela, bilo kroz nauku, prvo se baveći alhemijom poput Nikolasa Flamela, pa sve do najsavremenijih otkrića.

Ank – egipatski simbol večnog života

 

Organizam za koji se trenutno veruje da drži ‘ključ besmrtnosti’ je meduza po imenu Turritopsis dohrnii. Originalno verovatno poreklom sa Pacifika, otkrivena je još 1883. godine ali se za njenu jedinstvenu sposobnost saznalo tek krajem 20. veka. Ova meduza pripada klasi Hydrozoa i naseljava umerene i tropske vode. Telo je oblika zvona, prečnika oko 4.5 mm. Telesni zid je tanak i providan pa se može uočiti crvena gastro-vaskularna duplja kao centralni deo tela. Odrasle jedinke poseduju oko 80-90 tentakula. Kao i većina hidrozoa poseduje smenu generacija.

Meduza – Turritopsis dohrnii

Šta je ono što je karakteristično za ovu vrstu? Polipi se razmnožavaju bespolno dok se meduze razmnožavaju polno. Turritopsis dohrnii ima sposobnost da se posle polnog stadijuma vrati u bespolni, kao i da ovaj ciklus iznova ponavlja. Ustanovljeno je da je za ovaj proces odgovrna transdiferencijacija tj. pojava da jedna vrsta ćelije pređe u drugi. Naučnik Šin Kubota, sa Univerziteta u Kjotu, uspeo je da u laboratorijskim uslovima u roku od dve godine, ovaj ciklus ponovi 11 puta, i to je, za sada, najuspešniji pokušaj.

Ovo se možda čini kao mali korak, ali šta ako nam ipak otvori neka nova saznanja? Da li je fizičku besmrtnost ipak moguće dosegnuti? I ako odgovor, u verovatno nekoj dalekoj budućnosti bude ‘da’, da li bi to nas, kao vrstu, trebalo da raduje ili plaši?