Kada je bila samo dvogodišnji devojčurak, malena Džejn Gudal je u svoj krevet unela šaku kišnih glista verujući da će ih tako zaštititi od hladnoće. Pomoću strpljivog objašnjenja njene majke da će kišne gliste uginuti ako ostanu u krevetu, Džejn ih je vratila u baštu gde ih je i pronašla. Ovim, naizgled malim, događajem rodila se ljubav prema životinjama koja traje do današnjeg dana, više od osam decenija kasnije.

Naučna karijera jednog od najznačajnijih primatologa, etologa i zagovornika očuvanja životne sredine, kao i jednog od mojih ličnih heroja, otpočela je na nagovor čuvenog antropologa dr Luisa Likija, davne 1957. godine u Keniji. Sudbonosnim susretom sa dr Likijem, tada dvadesettrogodišnja Džejn Gudal postala je članica Likijeve trojke (zajedno sa Dajan Fosi i Birut Galdikas) i otisnula se u čudesni svet istraživanja čovekovih najbližih srodnika – šimpanzi.

U srcu nacionalnog parka u slivu reke Gombe, na prostoru današnje Tanzanije, 1960. godine Džejn Gudal postavila je prvi kamp i započela revolucionarno istraživanje o socijalnim i familijarnim odnosima između populacija i jedinki šimpanzi, koje je potrajalo duže od 55 godina.

Otkrića do kojih je istraživanje dovelo promenila su način na koji posmatramo naše najbliže srodnike. Ono je opovrgnulo dve pretpostavke koje su se do tada uzimale kao naučna istina:

  1. da od celog životinjskog sveta samo ljudi prave i koriste oruđe, i
  2. da su šimpanze isključivo biljojedi.

Prvo je ustanovila opazivši šimpanzu kako strpljivo sedi pored termitnjaka i uz pomoć tanke grančice izvlači termite iz legla i jede ih. Nakon ovoga usledili su i drugi primeri spravljanja primitivnog oruđa.

Drugo je opaženo kroz agresivniju stranu šimpanzi, primetivši da ovi primati često organizovano love i proždiru manje vrste majmuna kao što su crno-beli kolobus majmuni. U ređim slučajevima dolazilo je čak i do pojave kanibalizma.

Nakon izdavanja njene prve knjige, „U senci čoveka“ (In the Shadow of Man), Džejn je naišla na snažne kritike u svetu nauke, pa čak i od strane njenih profesora sa univerziteta u Kembridžu. Kritike su se odnosile na njen odnos prema šimpanzama koje su, prema njihovom mišljenju, bile samo predmet istraživanja. Prvo što nije smela da uradi, smatrali su, jeste da umesto jednostavne numeracije, šimpanzama dodeli imena i tako im pripiše ljudske osobine. Druga stvar koju je radila pogrešno jeste opisivanje tih primata na način koji podrazumeva da oni imaju razvijenu svest i emocije, jer su te stvari rezervisane samo za ljude.

„Kako sam mogla da pripišem osobine šimpanzama i da im dam imena umesto brojeva?“ izjavila je jednom prilikom, „Da, bila sam kriva za antropomorfizam… ali mislim da je suludo verovati da životinje nemaju strast, intuiciju i emocije“.

Godine 1977. osnovan je Institut Džejn Gudal. Ustanova koja je u početku nastala kao podrška istraživanju divljih šimpanzi u slivu reke Gombe, postala je okosnica Džejninog aktivizma u oblasti zaštite životne sredine. Institut danas ima devetnaest predstavništava širom sveta i jedna je od vodećih ustanova u borbi protiv problema kao što su deforestacija, krivolov, uništavanje staništa divljih vrsta itd.

Dr Džejn Gudal je od početka svoje karijere dobila razna priznanja što za istraživanje koje je sprovela, što za svoju nesebičnu borbu za očuvanjem prirode i divljih životinja. Među ovim nagradama mogu se izdvojiti: Kjoto nagrada (1990), Hubardova medalja (1995), Tajlerova nagrada za dostignuća u oblasti zaštite životne sredine (1997), kao i medalja viteškog reda britanske imperije (2004).

Međutim, lično najviše volim da verujem da joj je od svih najdraža jedna druga vrsta nagrade koju je dobila od šimpanze Vunde, prilikom njenog puštanja u divljinu…

Nije jednostavno preći dugački put od malenih kišnih glista vraćenih u baštu, do nežnog zagrljaja zahvalne šimpanze, ali je put kojim bi svi trebalo da hodamo. Dr Džejn Gudal me je naučila da najpre poštujem, a zatim i volim prirodu i sva živa bića u njoj. Nadam se da će i u nekima od vas probuditi želju da se brinete o prirodi i čuvate životnu sredinu koju delimo i sa glistama i  sa šimpanzama…