Aktivizam i edukacija, Zanimljivosti

12. februar – Darvinov dan

Ubiti grešku je isto toliko dobro, a ponekad i bolje nego postaviti novu „istinu” kao činjenicu

Znate li koja bi ličnost mogla stajati iza ovog citata? Ukoliko ste prepoznali ptice na slici, verovatno ste imali blagu prednost pri pogađanju. Ovaj dan, 12. februar, EkoBlog posvećuje priči o jednom od najčuvenijih biologa u istoriji nauke. Na današnji dan pre 210 godina rođen je Čarls Darvin, čovek čije ime možete pronaći u gotovo svakom udžbeniku iz biologije ili ga čuti u razgovorima u kojima se spominju evolucija, postanak vrsta i prirodna selekcija, ali zašto je ovaj čovek toliko bitan i šta je on to uradio? Čime je Darvin zaslužio svoj dan i koje su to ptice na slici? Hajde da raščistimo neke nedoumice.

Darvin je otkrio postojanje evolucije.

Netačno. Ideja o evoluciji potiče još iz antičkog perioda, međutim Darvin je bio prva osoba koja je prikupila dokaze i objasnila principe po kojima evolucija funkcioniše. Naravno, danas se o evoluciji zna neuporedivo više u odnosu na ono što je u devetnaestom veku bilo poznato, ali upravo Darvinov rad i stavovi koje iznosi u svojoj knjizi „Postanak vrsta” podstakli su mnoge naučnike tog vremena da se pozabave ovim pitanjem. Danas evoluciona biologija ima svoje mesto u fioci disciplina prirodnih nauka, a upravo od objavljivanja „Postanka” ubrzano napreduje. Međutim, trebalo bi napomenuti da je Darvin dugo preispitivao relevantnost sopstvenih podataka i da ovu knjigu nije želeo da objavi – nije bio siguran da ima neoborive dokaze. Ovo se promenilo kroz njegovu saradnju sa Alfredom Raselom Valasom, koji je u tom trenutku dolazio do sličnih saznanja. Nedugo nakon objavljivanja zajedničkog članka u jednom londonskom naučnom časopisu, Darvin odlučuje da napiše knjigu u kojoj objašnjava svoj pogled na evoluciju i uticaj prirodne selekcije na specijaciju (nastanak novih vrsta). Godinu dana kasnije 1859. Darvin samostalno izdaje „Postanak vrsta”, svoje najznačajnije delo.

Darvinova teorija je odmah i u potpunosti prihvaćena.

Kao i svaka druga revolucionarna misao, teorija evolucije bila je predmet obožavanja i meta kritika. Iako je „Postanak” nedugo po izdavanju naišao na podršku, i dalje je u jednom delu društva bilo ukorenjeno verovanje u principe „prirodne teologije”. Pre Darvina, smatralo se da je Bog stvorio sve vrste na Zemlji, sa tačno određenom idejom o njihovim karakteristikama, koje su kao takve bile nepromenljive i imale određenu svrhu. Darvinovo objašnjenje, sa druge strane, bilo je da se jedinke vremenom menjaju i da upravo one jedinke koje su najbolje prilagođene uslovima u staništu imaju veću šansu da prežive i razmnože se, što je danas poznato kao prirodna selekcija. Darvin je ovo uočio posmatrajući populacije zeba na različitim ostrvima tokom svog putovanja po Atlantiku. U zavisnosti od toga koja je vrsta hrane bila dostupna na određenom ostrvu, različite populacije zebe su se prilagodile menjajući oblik svojih kljunova. Kasnije je ustanovljeno da su vremenom zebe sa različitih ostrva izgubile mogućnost da se međusobno pare, što je ukazalo na činjenicu da je došlo do specijacije, odnosno da su u nekom trenutku od početne populacije promenama nastale različite vrste zeba koje imaju zajedničkog pretka. Međutim, prisustvo ovakvih primera nekima nije bilo dovoljno, a prvo izdanje „Postanka” je sadržalo i određen broj grešaka, pa je Darvin do svoje smrti 1882. godine radio na tome da eliminiše greške i pribavi još dokaza, nakon čega je njegovo delo još više dopiralo do očiju javnosti i pokrenulo revoluciju u načinu na koji sagledavamo svet oko sebe.

Darvinova teorija kaže da su ljudi potekli od majmuna.

NE, velikim slovima. Kratko i jasno – Darvin kaže da sve vrste na Zemlji imaju zajedničkog pretka, ali su neke vrste međusobno srodnije. Dakle, naša vrsta je daleko srodnija ostalim pripadnicima reda primata, kao što su majmuni, nego vrstama koje pripadaju nekom drugom carstvu, kao što su šampinjoni ili kupus. Kada govorimo o evoluciji, često možemo naići na crtež koji pomalo liči na drvo koje se grana nebrojeno puta. U pitanju je filogenetsko stablo, koje objašnjava upravo to koliko su neke vrste međusobno srodne – što su njihove grane bliže, to su vrste srodnije. U tom slučaju, možemo reći da je Darvin gledao na ljude kao na granu koja sa granom majmuna ima zajedničku osnovu, pre nego na njen nastavak.

Darvinova teorija, iako značajna za razvoj nauke i razumevanje prirode, kroz istoriju bila je više puta pogrešno tumačena. Jedan od najpoznatijih primera ovakvog nerazumevanja jeste nastanak socijalnog darvinizma, koji je ostavio velike posledice na društvo devetnaestog veka. Istorija nas i ovde uči o tome koliko je bitno zanemariti predrasude i informisati se o nekoj temi – generalizacija nas može dovesti do nerazumevanja, a znamo kuda vodi nerazumevanje kada je nauka u pitanju.

Srećan Darvinov dan!

Izvor:

  • Darwin, Charles, 1809-1882. On The Origin of Speciesby Means of Natural Selection, or Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life. London :John Murray, 1859. Print.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: