Aktivizam i edukacija, Biljke, Bogatstvo planete, Šta ja mogu da uradim?, Uncategorized, Uradi sam, Zanimljivosti

12. mart – Danas je poseban dan – Zasadite cvet!

Ovih dana nas je lepo vreme nateralo da išetamo iz zatvorenih prostora i obrglimo divno nebo iznad sebe. Nekako, iako neizvesno, u vazduhu već možemo osetiti mirise nadolazećeg proleća i niko ne može ostati ravnodušan prema mlakim sunčevim zracima.

Među mnogim predivnim biljkama, danas je poznato preko 250.000 cvetnica (pretpostavlja se da ih ima znatno više), koje se izdvajaju zbog svojih cvetova kako i samo ime kaže. Svako od nas može u tolikom izobilju života pronaći nešto što ga posebno raduje i nadahnjuje i posaditi ga na današnji dan, jer 12. mart predstavlja dan posvećen sadnji cveća. Kada bismo rekli da su biljke našle različite načine da uđu u naše živote, verovatno se ne bismo pravilno izrazili jer smo mi ti koji smo tražili šarolike načine da ih uključujemo u svoje živote. Pre svega, ne bismo preživeli bez njih ni u egzistencijalnom ni u duhovnom i socijalnom smislu. 

Biljke su pre svega hrana i lek. Mnogi od nas nakon napornog dana, izmoreni glavoboljom pohrle za aspirinom, a nismo ni svesni da su drevni Sumeri još pre 4000 godina gulili stablo vrbe i jeli izguljenu koru znajući da će na taj način njihova bol prestati. Tako je otkriveno da se ovde nalazi polazno jedinjenje za sintezu aktivne komponente aspirina. 
Jedna lepa cvetnica sa Madagaskara donela je velike promene u nauci i medicini. Vinka se tradicionalno koristila kod dijabetesa, ali je  otkriveno da jedinjenje izolovano iz njenih listova (vinkristin) pokazuje antitumorsku aktivnost. Danas je ona veoma rasprostranjena i može se videti kao gajena, baštenska biljka. 

Vinka (Catharanthus roseus)

Pored praktične primene, cvetovi u ljudima izazivaju najlepša osećanja i navode ih da ispolje svoje misli i želje kroz neverovatan splet simbolike i opijenosti prirodnom lepotom cvetova. Poznati su različiti takozvani jezici cveća – florografije. U Japanu se npr. jezik cveća naziva Hanakotoba (花言葉) i poznato je koliko ljudi iz Japana cene i poštuju cvetove. Svake godine se objavljuje kalendar cveća sa informacijama u kojim periodima godine je koji cvet najlepši, kao i u kojim baštama je on najistaknutiji. Naročito je poznata japanska trešnja – sakura– koja asocira na čistotu, plemenitost i dostojanstvo. Pored trešnje, veoma poštuju i peruniku koja predstavlja simbol herojstva i snage jer njeni listovi podsećaju na sečivo mača i hrizantemu koja simbolizuje dugovečnost i može se videti čak i na japanskom pasošu.

Učestalo se jezik cveća koristio u viktorijanskoj eri, ali su biljke od davnina u sebi skrivale delikatne poruke. Antička Grčka i njena bogata istorija obiluju mitovima, a jedan od najpoznatijih jeste mit o Narcisu znanom po nesvakidašnjoj lepoti. Momak zaljubljen u svoj odraz u ogledalu jezerske vode, pretvorio se u istoimeni cvet. 

Narcis (rod Narcissus)

Pored suštinskog značaja za čoveka, biljke su neophodne i mnogim životinjama koje ih koriste za ishranu ili ih na drugi način upotrebljavaju. Cvetnice su veoma značajne za insekte oprašivače jer se oni hrane nektarom i polenom. Danas se sve češće govori o potencijalnom izumiranju pčela. Nekontrolisana upotreba pesticida je jedan od ključnih faktora ove pojave koja, iako zvuči kao preuveličavanje, može neverovatno da izmeni način funkcionisanja čovečanstva. Kao primer ću navesti to da od 100 useva koji obezbeđuju oko 90% naše hrane, 35% njih se oprašuje pčelama. Pored ovoga, pojavljuju se i paraziti koji nanose štete pčelinjim društvima. Laički pojašnjeno, oprašivanje koje vrše pčele i drugi insekti (i neke druge životinje) neophodno je  za kasnije plodonošenje, a bez plodova koje dobijamo od biljaka naša trpeza bi se značajno promenila, zar ne? Da li bismo uopšte preživeli? Kada nema plodova cvetnica, nema ni semena, dakle nestaju biljke. Kako bismo se snašli onda?

Ono što možemo uraditi za sve, za nas kao ljubitelje života, za našu decu i za naše životinje, skraćeno rečeno – za naš svet, jeste da posadimo par sadnica koje su nam naročito drage. U zavisnosti od toga da li živite u stanu, imate terasu ili bašticu, možete izabrati mnogo divnih biljaka koje ćete ukoreniti u svoj život. Lavanda vam, pored lepog mirisa i lepog izgleda, može darivati dobro sredstvo protiv moljaca u ormaru. Ona je, takođe, jedna od onih biljaka koje su važne za pčele jer ima dug period cvetanja i bogata je nektarom. Majčina dušica je takođe veoma korisna i estetski i u domaćinstvu jer se može upotrebiti kao začin i kao lek kada nas muči kašalj. Mada, uskoro će proleće!

Nadamo se da nas više te prehlade neće goniti. Možemo posejati suncokret da nam dočara utisak leta i svojim velikim satovima prenese sunce na tlo. Ili neke ljubičice, ili možda lale, zumbule… Hmm! Ima ih toliko da je nemoguće odlučiti se za samo jedan! Ali, jedan je zaista dovoljan za početak. Samo jedan cvet može ulepšati dan. Treba nam samo dobra volja, voda, malo zemlje i posuda čiji izgled ne mora biti bitan jer će rađanje života iz nje zaustaviti dah. 

Zastanite, izaberite neki cvet, načinite mu dom i dajte mu vreme. Posmatrajte kako probija zemlju tiho i kako je odjednom u punom cvatu, a do juče je bio pokopan. Nije li zato bilje veoma inspirativno mnogim umetnicima? 

Dajte dobar primer svom detetu. Učite ga od malena koliko je vredan život nečega što na prvi pogled samo postoji i nema neku svrhu. Neka ono postavi seme u čantricu, neka svakog dana stoji uz saksiju čekajući trenutak kada se pojavljuje mladica i neka sa osmehom i vedrinom u očima zahvali cvetu na tom postojanju. Zahvalimo se svi na isti način – vedrinom i radošću! 

Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.

Jedan maleni cvet
ne zna da čita i piše,
al’ zna šta je život, šta je svet,
i miriše, miriše.

Branko Miljković

Hanami predstavlja japanski tradicionalni običaj posmatranja cveća. Najčešće se ljudi okupljaju u parkovima ispod stabala trešnje i provode vreme sa porodicom i prijateljima diveći se lepoti cvetova. 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: