Od davnina vetar je imao svoje značenje i značaj za čovečanstvo. Pomogao je u transportu i negde zamenio fizički rad. Zahvaljujući njemu ljudi su bili u mogućnosti ploviti morima i okeanima, kao i da krstare nebom uz pomoć balona ispunjenim vrelim vazduhom ili cepelina (dirižabl).
Pored svega toga vetar je jedan od alternativnih izvora energije. To znači da uz pomoć njega možemo mehanički rad pretvoriti u električnu energiju.
Za to služe dobro poznate vetrenjače, koje su nekada služile za mlevenje kukuruza i pšenice kao i za pumpanje vode.
Prvu vetrenjaču u Evropi napravio je Čarls Braš iz Klivlenda krajem 19. veka, i uz pomoć nje je svoje domaćnistvo snabdevao električnom energijom.
I on je jedan od prvih koji je iskoristio energiju vetra kao alternativni izvor energije.

Postoji li definicija vetra? Za vetar kažemo da je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled prostorne razlike u vazdušnom pritisku. A isto tako jedan deo sunčeve energije se transformiše u vetar.

Vetar je mnogo toga doneo ali i oduvao kroz istoriju, zato takav kakav je jedinstven zaslužuje svoj dan u kalendaru. Dan vetra je postao globalni događaj 2009. godine.

Danas možemo i razmisliti o zagađenosti vazduha, o vetru kao izvoru energije, o  meteorologiji kao i mnogo čemu vezano za vetar.

Vetar ima i svoje mane, izaziva prirodne katastrofe, eolske erozije, ali isto tako je koristan i značajan za život na Zemlji.

Zagađenost vazduha i dalje predstavlja veliki ekološki problem u svetu. Velike količine ugljen-dioksida se i dalje nalaze u našoj atmosferi, kao i drugi gasovi i zagađujuće materije (aerosoli). Sve to vetar raznosi na druge strane i širi zagađenje, raznosi sve od onoga što se ispušta u atmosferu do onoga što se baci na zemlju. Da nije antropološkog uticaja na atmosferu, njegova jedina mana bi bila vremenske nepogode i erozije.

Budite savesni stanovnici ove planete i čuvajte ono što je vredno. Vetar može biti vaš dobar drug  i izvor besplatne energije, samo ako malo razmislite o tome!