Uticaj čoveka na Zemlju, Zanimljivosti, Životinje

15. februar – Svetski dan nilskih konja

Poznate su vam ove njuške i uši što vire iz vode? Ko nije upućen, radi se o afričkom biljojedu – nilskom konju (Hippopotamus amphibius). Naime, danas je njihov dan, Svetski dan nilskih konja – 15. Februar.

Ovi veliki sisari su društvene životinje i žive u grupi od 40 članova koju vodi jedan alfa mužjak. Životni vek im je između 40 i 50 godina, mogu dostići težinu preko tri tone i treći su po veličini što se tiče kopnenih sisara, iznad njih se nalaze slonovi i beli nosorozi.
Pitate se zašto većinu vremena provode u blatu i vodi? Koža im se izuzetno brzo suši na jakom afričkom suncu, a voda im služi kao osveženje, termoregulator i štiti ih od žarkog sunca. Zanimljivo je to što nemaju znojne žlezde kao ostali sisari, već im se kroz pore kože luči lepljiva rozikasta tečnost koja im je zamena za kremu sa zaštitim faktorom, dakle, štiti ih od opekotina.

Kroz vodenu sredinu se kreću tako što se odguruju zadnjim nogama. Mlađa populacija je živahnija u odnosu na odrasle jedinke koje deluju prilično tromo i nezainteresovano. Vodu napuštaju tek u sumrak da bi pasli travu, koja im je ujedno i glavni izvor hrane, a pored toga vole da gricnu i šećernu trsku, opalo voće i kukuruz. Odrasli pojedu i do 35 kg zelenila za noć. Vrste roda Hippopotamus imaju veoma važnu ulogu u ekologiji vodenih ekosistema u kojima žive. Hodajući po rečnom dnu podižu mulj koji odlazi nizvodno i nosi sa sobom nečistoće pa se samim tim čisti rečno korito. Njihovim izmetom se hrani riba – ne zvuči baš najlepše, ali to je još jedna bitna stavka postojanja ove vrste životinja u lancu ishrane. Takođe, njihova mrtva koža služi kao izvor hrane određenim ribama i pticama.

Ženke rađaju mlade jednom u dve godine. Kada se približi vreme rađanja, one se izdvajaju iz grupe kako bi donele mladunce na svet i stvorile jaku vezu sa njima. Ako je beba rođena u vodi, majka mora da je gurne na površinu kako bi po prvi put udahnula vazduh. Nakon dve nedelje pridružuju se ostatku krda.

Nilski konji se štite međusobno od predatora poput krokodila, hijena i lavova. O njihovom saosećanju govori činjenica da se dešava da spašavaju i zebre od krokodila. Kada se u grupi nađu mladunci, odrasli su prilično zaštitnički nastrojeni, a široko otvaranje čeljusti je glavni znak da obeležavaju teritoriju i da se spremaju za borbu kako bi je zaštitili.


Ovo nije zevanje, već upozorenje! 😀

Nilski konji zaranjanjem u vodu zatvaraju nozdrve, uši i preko očiju im se spušta providna opna koja im omogućava da jasno vide. Sve ovo mladuncima omogućava da sisaju pod vodom mleko ružičaste boje! Na svakih 3 – 5 minuta izlaze na površinu kako bi udahnuli vazduh, mada to mogu da rade i automatski dok spavaju i to bez buđenja iz dubokog sna! U vodi izgledaju kao plutajuća ostrva, tako da se često na njihovim leđima mogu videti ptice, kornjače i mali krokodili kako se sunčaju.

Ovi giganti su trenutno u opasnosti zbog mogućeg gubitka staništa. Dve vrste se nalaze u Africi (veliki nilski konj i pigmejski).

Kako ljudska populacija sve više raste, dešava se da izgradnjom industrija, puteva i naselja zadire u prirodna staništa divljih životinja. Ova vrsta je ranije bila široko rasprostranjena, dok je sada ograničena na zaštićena područja. Krčenje šuma takođe predstavlja opasnost, a da ne pričamo o krivolovu… Na stotine njih bivaju ubijene zbog mesa, svake godine. Dakle, ako se ovako nastavi ostaćemo i bez nilskih konja, kao što smo ostali bez mnogih drugih već istrebljenih životinja. Sve to zbog čoveka! Pa zato, hajmo da podignemo svest naroda i da pokušamo da objasnimo važnost svakog bića na planeti Zemlji, jer nismo sami – mi zavisimo od njih, a ne oni od nas. Čuvajmo ih!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: