Današnji dan se obeležava kao Svetski dan kitova i drugih morskih sisara. 1986. godine Međunarodna komisija za ulov kitova zabranila je lov u industrijske svrhe, izuzetak je napravljen samo za malobrojne narode koji bez mesa kitova ne bi mogli da prežive. Neke države su se ipak oglušile o ovu zabranu i nastavile sa lovom, ugrozivši time brojne vrste.
Kitovi nisu ribe
Kitovi su najveći morski sisari. Pripadaju infraredu Cetacea, u koji se ubrajaju kitovi pločani koji u ustima imaju rožne tvorevine pomoću kojih iz vode filtriraju hranu i kitovi zubani koji svoj plen love i kidaju zubima. Kako ceo životni vek provode u okeanu, iako su sisari, uspešno su se adaptirali na ovo stanište. Za razliku od riba, kitovi dišu pomoću pluća, što iziskuje da s vremena na vreme izranjaju iz vode i udišu kiseonik, koji ekonomično troše. Ženka rađa živo mladunče, a period skotnosti traje od 9 do 16 meseci. Pri rođenju najpre izlazi rep, a potom ostatak tela mladog kita. Majka ga ubrzo gura na površinu, kako bi udahnulo kiseonik, a potom ga hrani. Kitovi nemaju usne i ne mogu da sisaju, pa majka šprica mleko iz mlečnih žlezda u usta svog potomka. Jedinka dostiže polnu zrelost tek između 7. i 10. godine života. Ovako spora reprodukcija dodatno doprinosi izumiranju vrste. Rep pokreću vertikalno, za razliku od riba koje ga pokreću bočno. Još jedna važna odlika sisara je postojanje dlake na telu. Kitovi takođe poseduju dlaku u nekom periodu svog života, koja se razvija na gornjoj strani glave, ali nestaje pre ili neposredno nakon rođenja. Njihovo telo je obloženo debelim slojem sala, što je važno za održanje stalne telesne temperature ovih toplokrvnih morskih životinja.
Komuniciraju eholokacijom, proizvodeći zvukove koji se kroz vodu prostiru više stotina milja. Karakteristični su zvukovi mužjaka u sezoni parenja. Predstavljaju svojevrsnu ljubavnu pesmu posvećenu ženki, ali i upozorenje drugim mužjacima u blizini, da se klone njegove izabranice. Takođe, naučnici su uočili da svako jato proizvodi karakterističan zvuk, koji se razlikuje od zvukova drugih jata. Mnoga istraživanja ukazuju na to da su kitovi najinteligentnije životinje morskih dubina. Izuzetno su socijalni i prilagođeni životu u grupi. U prilog tome govori i činjenica da ukoliko ženka nije u mogućnosti da podoji mladunče, u pomoć će priteći druga ženka iz jata. Takođe, kada jedinka umire, članovi jata na neki način pokazuju tugu.
Višestruki šampioni
Kitovi su nosioci mnogih rekorda u prirodi. Smatra se da je plavi kit (lat. Balaenoptera musculus), dug oko 30 metara i težak više od 140 tona, najveća životinja koja je ikada živela na Zemlji. Ulješura (lat. Physeter macrocephalus ) ima najveći mozak među životinjama koji može biti težak i do 9 kilograma. Par testisa vrste Eubalaena australis teži čak jednu tonu. Grenlandski kit (lat. Balaena mysticetus) može da poživi i do 200 godina, što ga svrstava među životinje sa najdužim životnim vekom.
Prirodni neprijatelji kitova
Iako zbog svoje veličine nemaju prirodnih neprijatelja, kitovi su veoma ugroženi. Naime, tradicija lova na kitove datira još od srednjeg veka, kada su ljudi sa čitavim brodskim flotama odlazili u lov na ove veličanstvene životinje. Velika količina mesa i kosti su samo neki od razloga zbog kojih su kitovi privlačili pažnju ribolovaca. Ovaj Dan kitova obeležavamo zabrinuti činjenicom koliko su ugroženi zagađenjem voda. Naučnici smatraju da su glasovi koje kitovi proizvode prilikom komunikacije glasniji nego ranije, što je prouzrokovano česticama zagađivača prisutnih u vodi. Veliku opasnost predstavljaju brodovi koji se kreću u oblastima migracije kitova te neretko dolazi do povređivanja jedinki ili njihovog uplitanja u mrežu namenjenu za lov rakova i riba. Vojne probe koje se izvode pod vodom i sonari bi mogli biti pogubni za morski svet. Oni ometaju komunikaciju, migracije i ishranu kitova što može biti fatalno.
Svakodnevno bi trebalo da imamo na umu ugroženost ovih životinja i da svoje delatnosti podredimo njihovom opstanku, kako jednog dana o njima ne bismo govorili kao o snažnim bićima koja su naseljavala našu planetu, ali su bila nedovoljno moćna da se izbore sa ljudskim nemarom.
