U poslednje vreme možemo čuti da je svaki dan svetski dan nečega. Zašto je to tako? Zato što svakoga dana možemo da slavimo nešto što nam je drago i da se potrudimo da to i zaštitimo. Tako je danas „samo još jedan“ svetski dan kada slavimo postojanje morskih kornjača. Baš 16. jun odabran je u čast Dr. Archie Carr  koji je rođen na današnji dan 1909. godine. Dr. Carr  je bio herpetolog i predavao je zoologiju na Univerzitetu u Floridi. Takođe je poznat kao Turtle man  po svojoj posvećenosti očuvanju morskih kornjača. On je prvi ukazao na opadanje njihove brojnosti i opasnosti koje im prete i otpočeo različite projekte za njihovo očuvanje.

Na početku njegove karijere ogroman broj kornjača je ubijan zbog mesa i calipee  koja predstavlja želatinoznu masu ispod tvrdog površinskog oklopa kornjača i koristi se za pravljenje supe od kornjača.

1959. Dr. Carr  je uspostavio prvu organizaciju za zaštitu morskih kornjača, Sea Turtle Conservancy, koja i danas nastavlja sa radom. Zahvaljujući njegovom insistriranju u Kostariki je 1975. otvoren Nacionalni park Tortuguero. Danas je populacija zelenih morskih kornjača u Tortugueru druga najveća na svetu.

Međutim, iako je  Dr. Carr za sobom ostavio veliki uspeh, morskim kornjačama i dalje prete brojne opasnosti:

  • Zagađenje vode plastikom koju kornjače progutaju
  • Klimatske promene koje utiču na izleganje mladih pošto se na višim temperaturama izležu ženke i tako se remeti odnos polova u populaciji
  • Gubitak staništa usled urbanizacije morskih obala
  • Ilegalna trgovina jer se oklop i meso kornjače čak i danas koriste u ishrani kao i jaja
  • Neodrživ ribolov oštećuje koralne grebenove i mesta gde se kornjače hrane, a takođe su veliki problem i mreže u koje se kornjače upetljaju, kao i udice koje progutaju.

A sada da se upoznamo sa morskim kornjačama 🙂

U svetu postoji samo sedam vrsta:

  1. (Natator depressus) Ravnoleđa želva
  2. (Chelonia mydas) Zelena želva tj. Zelena morska kornjača
  3. (Eretmochelys imbricata) Karetna želva
  4. (Lepidochelys kempii) Kempijeva želva
  5. (Caretta caretta) Glavata želva
  6. (Lepidochelys olivacea) Pacifička maslinasta želva, najmanja
  7. (Dermochelys coriacea) Džinovska kožasta kornjača

Ravnoleđa želva prirodno nastanjuje Indijski okean i južni i zapadni Pacifik, a kempijeva želva obale Meksika i SAD (Meksički zaliv). Ostalih pet vrsta je široko rasprostranjeno tako da su prisutne uglavnom u svim morima osim u hladnim polarnim vodama. U Jadranu se mogu uočiti zelena i glavata želva, pričemu je glavata mnogobrojnija. A džinovska kožasta je uočena svega tridesetak puta u toku prošlog veka.

Sve vrste morskih kornjača se nalaze na IUCN listi. Samo ravnoleđa želva je pod znakom pitanja usled nedostatka podataka. Glavata želva, pacifička maslinasta i kožasta kornjača su osetljivi taksoni, a zelena želva je ugrožena vrsta. Karetna i kempijeva želva su kritično ugrožene vrste! Trenutno postoji samo 8000 karetnih želvi.

Život morske kornjače počinje na peskovitoj plaži u tropima ili suprtropima. Svačiji san, zar ne? Ženka kornjača se vraća na istu plažu na kojoj se sama izlegla da bi polegla jaja! I dalje nije poznato kako uspevaju u tome budući da tokom života prelaze više hiljada kilometara. Tako je praćena jedna kožasta kornjača koja je za 650 dana prešla preko 20 hiljada kilometara. Čisto radi poređenja, obim Zemlje na ekvatoru je oko 40 hiljada kilometara. Pretpostavlja se da mogu da prate Zemljino magnetno polje i da tako pronalaze svoj put do rodne plaže da bi polegle jaja. Mlade kornjače se izležu nakon 6 nedelja do dva meseca u zavisnosti od vrste. Tada se mladunac probija kroz svakakve neprilike kako bi došao do vode, jer ga ovde čekaju brojni predatori. Psi, lisice, lasice, rakuni, ptice, krabe, krokodili i ljudi značajno smanjuju broj jaja, a neki od njih se hrane i mladim morskim kornjačama. Takođe, mesožderne ribe se hrane mladim kornjačama koje uđu u vodu. Ajkule se hrane i odraslim kornjačama. Iz tog razloga samo 1 u 1000 mladih kornjača će preživeti i odrasti.

A sada sledi period „izgubljene godine“ kada su mlade kornjače ušle u vodu i niko ne zna šta se sa njima dalje dešava. Otprilike deceniju mlade kornjače provode u otvorenom moru i ova faza se veoma teško prati. Nakon ovog perioda kornjače se vraćaju u obalske vode gde nastavaljaju da sazrevaju. U zavisnosti od vrste, potrebno je 10 do čak 50 godina da bi kornjača dostigla polnu zrelost. Sada će samo ženke izlaziti na obalu da polože jaja, a mužjaci ostaju u otvorenom moru. Ženke poležu jaja na svakih 2-4 godine više puta u sezoni. Nepoznato je koliko tačno godina morske kornjače mogu da prežive u divljini. Naučnici smatraju da bi to moglo biti i do 100 godina za neke vrste. Mada im je u današnje vreme životni vek znatno skraćen usled ljudskog uticaja.

Svaka vrsta se razlikuje prema ishrani: zelena jede morsku travu, kožasta meduze, glavata i kempijeva želva jedu krabe i slične oklopljene životinje, a karetna sunđere i druge beskičmenjake. Razlikuju se i po veličini. Kempijeva je dugačka do 70 cm i teška oko 40 kg i predstavlja jednu od najmanjih, a džinovska kožasta dostiže dužinu od 180 cm i težinu od pola tone!

I za kraj, zašto su morske kornjače važne? To je ono što se uvek pitamo, zar ne? Kao i sva druga živa bića, njihov glavni uticaj jeste u lancu ishrane. Lanac ishrane je uvek komplikovan i zapravo nije lanac nego mreža, tako da svaka karika ima podjednaku mogućnost da preživi, pojede ili bude pojedena. Ako neka karika nestane, to će opteretiti one oko nje. Morske kornjače  smanjuju broj meduza koje se hrane ribama i broj sunđera koji su u kompeticiji sa koralima za mesto. Sunđeri na taj način ograničavaju nastanak koralnih grebena, a kornjače uklanjanjem sunđera pomažu nastanak grebena.

Ti možeš da pomogneš tako što ćeš voditi računa o plastičnom otpadu i klimatskim promenama. Ko zna, možda i sretneš neku na obalama Jadrana. Tada joj pomozi da se ispetlja iz ribarskih mreža. Čak možeš i da se prijaviš za letnje razmene i odeš u Meksiko gde ćeš direktno moći da nadgledaš izleganje mladih kornjača i pomogneš u njihovom očuvanju, moj san 🙂