Aktivizam i edukacija, Zakoni, Zanimljivosti, Životna sredina

16. februar – Dan Kjoto protokola

Na današnji dan stupio je na snagu jedan od najznačajnijih međunarodnih sporazuma u oblasti zaštite životne sredine – Kjoto protokol. 

A šta je tačno Kjoto protokol i zašto je važan?

Kjoto protokol (pun naziv Kjoto protokol Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama), po mišljenju mnogih jedan od najznačajnijih međunarodnih sporazuma u ovoj oblasti, donesen je u decembru 1997. godine sa ciljem smanjenja emisija 6 gasova staklene bašte:

  • ugljen-dioksida (CO2)
  • metana (CH4)
  • azot-monoksida (N2O)
  • perfluorougljovodonika (PFCs)
  • fluorougljovodonika (HFCs)
  • sumpor-heksafluorida (SF6)

Gasovi staklene bašte zbog svog uticaja na klimu predstavljaju jedan od najvećih problema sadašnjice, ali i budućnosti života na Zemlji. Protokol je postavio cilj smanjenja emisija za 5,2% u odnosu na količinu iz 1990, u periodu 2008-2012.
Srbija je jedna od 191 države koja je ratifikovala protokol. SAD to nikada nisu učinile, iako su druga država po količini emisija u svetu, iza Kine.

Ako je protokol donesen u decembru, zašto se onda 16. februar obeležava kao dan Kjoto protokola? Zašto se smanjenje emisija predviđa za period 10 godina nakon donošenja dokumenta?

Proces ratifikacije protokola u državama potpisnicama je bio veoma komplikovan i nije uvek išao po planu, te je dokument stupio na snagu tek nekoliko godina kasnije, 90 dana nakon što ga je ratifikovalo 55 potpisnica odgovornih za 55% emisija ugljen-dioksida.

Neke od značajnijih mera predoženih u protokolu su pošumljavanje, investiranje u infrastrukturu nerazvijenih i zemalja u razvoju i trgovina emisijama.

Pa, koliko je Kjoto protokol efikasan?

Brojne su kritike na uspešnost Kjoto protokola.

S obzirom na to da dve države koje najviše doprinose emisijama gasova staklene bašte nisu obuhvaćene protokolom, često je dovođena u pitanje njegova efikasnost. Dodatno je njegov značaj kritikovan zbog toga što su neki stručnjaci ciljano smanjenje od 5,2% smatrali nedovoljnim.

Iz država u razvoju stigao je drugačiji argument – raditi na prilagođavanju klimi koja se menja podjednako je važno kao i smanjenje emisija.

Ako nije efikasan, zašto je toliko bitan?

Iako rezultati pokušaja da se klima spasi u ovom slučaju nisu zadovoljavajući, pažnja koju su na klimatske promene skrenuli sporazumi poput Kjoto protokola je preko potrebna. U mnogim nerazvijenim i državama u razvoju, pa čak i u većim državama poput SAD, zaštiti životne sredine se ne pridaje značaj zbog izostanka profita. 

Sa druge strane, posledice klimatskih promena imaju ozbiljne posledice na biodiverzitetpoljoprivredu i druge privredne oblasti.

Informisanjem javnosti o tome da je zaštita životne sredine prioritet podstiče se pritisak na nadležne da se povodom problema nešto učini. Zato, informišite se.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d blogeri kao ovaj: